Za sada nije poznato za koliko će ta taksa biti uvećana, budući da lokalne samouprave još nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata nekretnine. Nekom će porez biti smanjen, a nekome uvećan za izvestan procenat. Šta će od ta dva biti zavisi u kojoj se zoni nalazi nekretnina.
Prosečne cene po zonama utvrđuju se na osnovu cena ostvarenih u prometu nepokretnosti iz ugovora o kupoprodajama.
"Ugovori se sada sistemski dostavljaju poreskim organima odmah nakon overe kod notara. Takođe, podatke o cenama u prometu lokalna poreska administracija može da pribavlja iz svih raspoloživih izvora. Cene nepokretnosti na tržištu diktiraju i visinu poreskih osnovica. Treba ipak naglasiti da se za potrebe poreza na imovinu koriste prosečne cene iz prometa", kaže Jelena Holcinger, stručnjak za javne finansije i poreze.
Što se prodaje nepokretnosti tiče, Holcinger navodi primer da će nekretnina od 1.200 evra i ona od 2.500 evra po po kvadratnom metru, u istoj zoni, biti evidentirana i da će biti napravljen prosek za dobijanje prosečne cene u vezi sa porezom na imovinu.
"Tek nakon prikupljenih raspoloživih podataka iz prometa nepokretnosti mogu se utvrditi prosečne cene koje će se koristiti pri utvrđivanju poreza na imovinu za sledeću godinu", kaže ona.
Pored cene kvadratnog metra i ekspanzije tržišta nekretnina, tu je i promena podataka od značaja za utvrđivanje obaveze nameta, može doći do promene u visini poreza ukoliko je dotadašnji vlasnik preminuo.
"Napominjemo da je nakon smrti poreskog obveznika, držalac ili naslednik nepokretnosti imao obavezu u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu da u roku od 30 dana prijavi porez na imovinu na svoje ime", rečeno je u Sekretarijatu za javne prihode pri Gradu Beogradu.
Najčešći razlog zašto neko dobije veći porez na imovinu je zbog porasta tržišne cene nekretnina u određenim zonama ili usled uvećanja kvadrature. Prošlogodišnja rešenja su uvećana i u onim slučajevima gde se nepokretnost vodila na umrlo lice.
"U takvim slučajevima ne postoji više poreski kredit i za taj iznos su obaveze veće. Zakonska je obaveza naslednika imovine da nepokretnosti prijavi na svoje ime i reguliše poreski status. U oblasti poreza na imovinu naš program radi sa 44 opštine u Srbiji, i najčešća povećanja poreza su proizvod neregulisanog vlasništva, odnosno kod nepokretnosti koje se vode na umrla lica" rekla je Holcinger.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja. Rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.
Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu, obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.
Grad Beograd je podeljen u 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena. U odnosu na to kako bude određen prosek cene kvadratnog metra u datoj zoni zavisiće i koliki će se porez plaćati.
(MONDO/Telegraf)