Najčešće su barovi, restorani, benzinske pumpe taksi udruženja, piljare mesta na kojima se peru manje količine novca u Srbiji, navodi se u izveštaju koji je objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Osim toga, pranje novca u Srbiji često se vrši kroz uslužne delatnosti među kojima su frizerski i kozmetički saloni, pokazuju zvanični podaci.
Na koji način se novac pere u salonima lepote, kako pojedini vlasnici frizeraja prikrivaju nelegalno poslovanje, na koji način zarađuju preko crnog tržišta materijala i kako su radnici na ovakvim mestima često ucenjeni radeći za minimalac, za MONDO je otkrio ekonomista i menadžer jednog od poznatih frizerskih salona u Beogradu, čije ime je poznato redakciji.
PAUŠALNI POREZ
Pranje novca preko frizerskih salona je “popularan” način da se stekne nelegalna korist već više od 15 godina, kaže beogradski ekonomista i menadžer.
“Uglavnom je situacija takva da velike firme otvaraju frizerske salone koji su zapravo ‘ćerke firme’. Iako frizerski saloni gotovo sve vreme posluju u minisu, matične firme im daju bespovratne pozajmice. Glavni razlog za to je što vlasnici odlučuju da svoj novac operu kroz paušalni porez koji važi za frizere i kozmetičare. A vlasnici su preduzetnici koji se bave ranim delatnostima, a samo jedna od njih je vlasništvo nad frizerskim salonima”, kaže menadžer i ekonomista.
NEMOGUĆE KONTROLISATI MATERIJAL
Pranje novca često se obavlja preko različitih materijala i robe koja se koristi u frizerskim i kozmetičkim salonima, objašnjava on za naš portal.
"Veoma je teško kontrolisati potrošnju materijala kod takve vrste usluge kao što su saloni za lepotu. Svako može da otvori proizvod, farbu i skupe materijale, ali niko ne može precizno da utvrdi koliko je materijala potrošeno i na koliko mušterija. Teško je kontrolisati i cenu usluga koja varira, bilo da je u pitanju tretman lica ili farbanje. Zato se falš papiri o nabavci i potrošnji robe vrlo često izrađuju. Postoje i druge vrste nelegalnih radnji, kada se prodaje roba dobijena na poklon od određenih sponzora, dok strani uvoznici i kompanije o tome ne znaju ništa", kaže on.
Osim toga, nije retkost da pojedini frizerski i kozmetički saloni koriste kompletan materijal koji nije nabavljen preko legalnih tokova, već preko crnog tržišta.
"Na papirima stoji da je roba plaćena 300.000 dinara, a zapravo je plaćena 100.000 dinara i to preko dobavljača koji dostavljaju kozmetiku na crno. Osim toga, veliki broj vlasnika prodaje više vrsta preparata raznih brendova bez saglasnosti kozmetičkih kuća. Na sve to, imaju mnogo veći promet nego što prijavljuju. Sve to su situacije kojih sam se nagledao radeći u frizerajima, šou rumovima, kozmetičkim salonima...", objašnjava menadžer.
Ono što je posebno problematično jeste odnos prema radnicima, koji su često prijavljeni na minimalac.
"Lanci salona samo niču, svi imaju niske cene koje privlače mušterije, dok se radnici izrabljuju, rade za mali novac, a sve preko minimalca dobijaju u koverti. Radimo za ugovore na određeno vreme i često se dešava da vlasnik sačeka poslednji momenat kada po zakonu treba da nam da ugovor za stalno, pa nam umesto toga uruči otkaz. Onda zaposli nove ljude, i tako u krug. Često smo uslovljeni da potpišemo sporazumni otkaz pre potpisivanja ugovora o radu", kaže za MONDO Mirko Stanimirović, jedan od zaposlenih u frizerskom salonu u Beogradu.
ŠTA KAŽU ZVANIČNI PODACI?
Žarišta na kojima se vrši pranje novca u Srbiji su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Vrnjačka Banja, Niš i Čajetina. U izveštaju koji je objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala objavljeno je da nije moguće navesti koliko se nezakonitog novca generisanog na Zapadnom Balkanu i u inostranstvu zaista pere u regionu, ali da se primenom ovih globalnih procenata na šest zemalja Zapadnog Balkana dolazi do cifre od 1,8 milijardi i 4,6 milijardi evra opranog novca godišnje.