U Evropi je od 5. februara na snazi zabrana uvoza ruskog dizel goriva i ostalih naftnih prerađevina, sa ciljem da se omogući da se dizel i dalje isporučuje u zemlje poput Kine i Indije, kao i da se izbegne naglo poskupljenje ovog goriva, što bi nanelo štetu potrošačima širom sveta, ali i da se istovremeno umanji profit koji ostvaruje Moskva.
Postavlja se pitanje da li bi cena dizela mogla da poraste usled povećanih troškova transporta, ali i oporavka privrede u Kini, čija ekonomija izlazi iz restrikcija koje su bile na snazi zbog kovida i ubrzano se oporavlja.
“Srbija u zalihama ima i sirove nafte i gotovih derivata, pa se neće osetiti posledice ovog embraga. Mi ni pre ove zabrane nismo uvozili gotove derivate iz Rusije, tako da neće biti promena po pitanju snabdevanja našeg tržišta. U suštini, zabrana uvoza bi mogla da utiče na cene goriva u samoj Evropi, ali trenutno imamo situaciju da je Evropa napravila zalihe i počela da kupuje gorivo od drugih proizvođača iz Indije, Saudijske Arabije i Kine, odakle će stizati gorivo od prerađene ruske nafte”, objašnjava za MONDO urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković dodajući da je reč o tome da Evropska Unija menja svoje uredbe, odnosno da je donela odluku o kupovini goriva koje su drugi proizveli od ruske nafte.
Međutim, kako naša sagovornica navodi, u slučaju da dođe do velikog poskupljenja dizela, ono će se odraziti i na Srbiju jer se cena goriva određuje prema veleprodajnim cenama na Mediteranu.
“Odluka EU i članica G7 da zamrznu cenu ruske nafte i da ne dozvole osiguravajućim kućama da osiguraju tankere koje prevoze naftu, zapravo svi paketi sankcija protiv ruskih energenata, nisu doprineli da dođe do poskupljenja sirove nafte jer članice OPEK- a i OPEKA plus, gde se nalazi Rusija, kao i još neki drugi nezavisni proivođači, balansiraju situaciju na tržištu. Znamo da je bilo onih koji su početkom prošle godine prognozirali da će cena nafte stići i do 200 dolara za barel, što se na sreću nas potrošača nije desilo”, navodi Putnikovićeva i ističe da sve dok je cena iznad 70 dolara po barelu, ona odgovara velikim proizvođačima nafte jer imaju dovoljno prostora za zaradu, za ulaganje, kao i za nova istraživanja i otvaranje novih bušotina”, navodi naša sagovornica koja naglašava da u situaciji kada u Evropu stižu nafta i derivati sa daljih destinacija, sam transport utiče na cenu.
“Ova cena od oko 80 dolara za barel jeste rezultat smanjenja privrednih aktivnosti u Evropi i ostatku sveta, jedino je Kina sad počela da povečava potrošnju, ali ne treba očekivati značajnija poskupljenja nafte ukoliko geoplotička situacija u svetu ostane kakva jeste, odnosno ukoliko ne dođe do novih zaoštravanja”, zaključuje Putnikovićeva.
(Mondo)