Trenutna ekonomska situacija obeležena je snažnom inflacijom koja je pogodila sve evropske države, pa tako i Srbiju. U uslovima inflacije smanjuje se vrednost novca, pa mnogi građani traže način kako da zaštitite svoj kapital i svoju ušteđevinu. Zbog neizvesnosti finansijskog tržišta u današnjim vremenima, političkih i ekonomskih previranja, mnogi se zato okreću ulaganju u nekretninu, na prvom mestu u garaže.
Agent za nekretnine Nikola Đogatović kaže za MONDO da su garaže poslednjih godina u samom vrhu tražnje i da ih naši građani najviše kupuju u svrhu investiranja.
“Za razliku od stana, kada izdajete garaže, nećete morati da razmišljate da li će vam neko uništiti podove, stolariju, da li ćete posle morati da krečite ceo stan itd. Održavanje garažnih mesta znatno je lakše nego održavanje stana i zato je garaža dobra investicija”, ističe Đogatović.
Situacija se dosta promenila u poslednjih nekoliko godina jer su, kako naš sagovornik navodi, građani ranije kupovali stanove u zgradama bez pratećeg garažnog mesta. Tada je na tržištu u opticaju bilo mnogo više garažnih mesta koji su mahom mogli da se kupe za 12-13.000 evra i posle se izdaju, dok je danas situacija takva da sada za 70.000 evra pa ni 100.000 evra ne možete da kupite stan u Beogradu.
Imajući u vidu tako visoke cene nekretnina, mnogi su se u cilju investiranja opredelili za kupovinu garaže jer, iako su cene garažnih mesta umnogome skočile, i dalje su dosta jeftinije nego stanovi.
“U poslednje vreme kako su se cene stanova dosta uvećale, ali i zbog straha od rastuće inflacije, došlo je do toga da su građani u većoj meri krenuli da potražuju garažna mesta u koja žele da investiraju. Međutim, sada garažno mesto ne može da se kupi po nekoj ‘normalnoj’ ceni. Cene garažnih mesta su uveliko otišle preko ”, priča agent za nekretnine.
S druge strane, kako Đogatović dodaje, dešava se i da veća garažna mesta koja su uknjižena pod tim imenom, građani koriste kao magacine.
“Prema zakonu više ne možete da imate garažne boksove kakvi su nekada postojali, već samo garažno mesto koje ne bi smelo da se zagrađuje. Ipak, u starim zgradama je ostalo dosta boksova, a ima dosta slučajeva gde su ljudi kupili deset ili više garažnih mesta, ili ceo donji nivo i od njega napravili magacin”, kaže naš sagovornik.
Garaže se pretvorile u stanove
Takođe, dešavalo se i da garažni prostor bude preimenovan u stambeni, uglavnom u zgradama koje imaju denivelaciju.
“Ranije je bilo dosta slučajeva, pogotovo u zgradama na nizbrdici gde imate veliku podzemnu denivelaciju i gde postoje podzemne etaže, da prostor koji se vodi kao garažni bude u toku izvođenja radova pretvoren u stambeni. Više je takvih slučajeva u naselju Višnjička banja gde ima nekoliko zgrada na velikoj padini, gde su projektno trebale da budu garaže, a napravljeni su stanovi. Zapravo je reč o tome da je prema projektu određeni prostor bio predviđen kao garažni, ali ga je investitor u toku gradnje pretvorio u stambeni. Kasnije su kroz legalizaciju ti prostori preimenovani u stambeni”, objašnjava Đogatović za MONDO.
Kada je ponuda garaža u pitanju, stručnjak za nekretnine navodi da je u slučaju novogradnje investitor u obavezi da izgradi garažna mesta, dok je na otvorenom tržištu, ponuda jako ograničena i u trenutku kad se garažno mesto pojavi ide na licitiranje.
“Prema slovu zakona, ukoliko gradite stambeni ili poslovni objekat, u obavezi ste da imate i određeni broj parking mesta. U slučaju poslovnog porostora, zakon definiše na svakih 60 kvadrata obavezu da imate jedno parking mesto, podzemno ili nadzemno, a kod stambenog prostora, parking mesta su definisana u zavisnosti od zone. Za svaki stan morate da imate 1,2 ili 1,3 mesta, drugim rečima ako napravite 10 stanova, morate imati obezbeđenih 12 ili 13 mesta, na 100 stanova 120 ili 130 mesta”, pojašnjava stručnjak za nekretnine.
Kada se govori o lokacijama na kojima se garaže u najvećem broju traže, ističe da tu nema pravila, ali da građani u nekim delovima grada imaju velikih problema sa parking mestima.
“Garažna mesta se traže na svim lokacijama, ali u pojedinim naseljima gde je ranije bilo dosta parking mesta, kao što je npr. slučaj u Cerak vinogradima ili novobeogradskim blokovima 44 ili 45, sada je došlo do toga da stanari nemaju gde da se parkiraju. Čitavo naselje Cerak vinogradi nema garažu, pa vozači pokušavaju da obezbede garažno mesto u novim kompleksima zgrada. Takva je situacija i u Bloku 45 gde u novim zgradama ljudi pokušavaju da kupe garažu kako bi mogli sebi da obezbede parking”, kaže Đogatović.
Na kraju, u pogledu cene garažnih mesta, naš sagovornik navodi da se uglavnom kada kupujete stan u novom kompleksu, prateće garažno mesto prodaje po cenama od 15.000 do 25.000 evra, u zavisnosti da li je u pitanju obično ili produženo i na kojem je nivou, ali da se neretko dešava da garažno mesto ispadne skuplje od samog automobila i da cene idu i do 40.000 evra.
(Mondo)