Rusi i Ukrajinci mogu biti vlasnici nepokretnosti u Srbiji zahvaljujući bilateralnom sporazumu koji je potpisan između Srbije i tih zemalja.
Već godinu dana traje rat, a u našu zemlju tokom proteklih meseci ušao je veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana. Osim promena koje su uneli u sektore poput tržišta nekretnina, izazov predstavlja i utvrđivanje porekla novca.
Postavlja se pitanje kako je moguće uopšte da neko bude vlasnik stana u Srbiji, ako je državljanin iz tih zemalja?
"Stranci mogu biti vlasnici nepokretnosti (sa izuzetkom poljoprivrednog zemljišta) ukoliko zemlja njihovog porekla ima potpisan bilateralni sporazum sa Republikom Srbijom, što se slučaj i Rusije i Ukrajine, pa njihovi državljani mogu kupovati stanove i kuće u Srbiji", objašnjava Ana Toskić Cvetinović.
S tim u vezi, i najviše firmi koje otvaraju Rusi su iz IT sektora, a rizici se pre svega odnose na izvore novca, tj klijenata od kojih se prima novac. Posebni rizici postoje u pogledu trgovine kriptovalutama, koja podrazumeva izvestan nivo anonimnosti, pa su crna tržišta kriptovaluta pogodno mesto za plasiranje nezakonitih tokova novca. Iz tog razloga postoje ovlašćeni subjekti koji se bave prometom i u ovoj oblasti.
A kada je reč uopšteno o geopolitičkim izazovima, odnosno kako utiču na reputaciju Srbije, kada je reč i sprečavanju pranja novca, Cvetinović ističe da utiču dosta.
"Rizici menjaju sa geopolitičkim promenama, odnosno promena tokova novca. Sistem mora da bude spreman da odgovori na nove izazove i izmenjene okolnosti, što ne podrazumeva dodatnu represiju već dobru procenu rizika i usmeravanje resursa na one aktivnosti koje su podložnije pojavama pranja novca i finansiranja terorizma", kaže ona.
(Mondo/Telegraf)