U regionu, prema rečima stručnjaka, vlada ekspanzija falsifikata i lažira se sve, od garderobe, mobilnih telefona, do automobila. Ipak, najviše falsifikata ima među odećom i obućom. Na osnovu analiza, obrt novca na kopijama poznatih brendova u svetu danas iznosi blizu 500 milijardi evra što je na nivou BDP-a Austrije.
"Danas se, nažalost, falsifikuje sve na globalnom nivou. Verovali ili ne, falsifikuje se Majbah automobil, falsifikovali su se mobilni telefoni, tehnika. A onda u skladu sa tim mnogo je lakše falsifikovati odevne predmete, nakit ili satove", kaže Ivana Laković, stručnjak za tržište luksuznih brendova.
Odeća i obuća se najviše falsifikuju, a lažni komadi se najčešće kupuju preko interneta, ali i u pojedinim buticima i na pijacama. Stručnjaci tvrde da je neke kopije gotovo nemoguće prepoznati. "Kod svakog ozbiljnijeg proizvoda postoji niz stvari na koje treba obratiti pažnju, a to su unutrašnje etikete, unutrašnja zaštita, čime se brend štiti od tog falsifikata. S druge strane kad pogledate brendiranu duksericu deluje relativno lako da se falsifikujete jer samo skinete logo i nalepite ga na nešto", priča Ašok Murti, stilista.
Najveći proizvođač falsifikata jeste Kina koja snabdeva polovinu svetskog tržišta. U najvećem usponu je Turska koja je za samo nekoliko godina svoj svetski tržišni udeo povećala sa četiri na 12 odsto. Iako je falsifikata sve više, stiče se utisak da oni ne ugrožavaju prodaju originala.
"Postojanje fejk tržišta zaista na izvestan način omogućava podizanje vrednosti određenih brendova. Ukoliko posedujemo fejk proizvod, mi možemo prevariti javnost, okolinu, ali mi i dalje znamo gde i šta smo kupili i koliko smo platili. Kao takvi, sa željom da posedujemo određeni brend, onog momenta ukoliko nam standard to omogući - mi ćemo sutra biti kupci tog originalnog brenda. Tako da definitivno na jedan čudan način - fejk industrija stimuliše proizvdonju originalnih brendova", kaže Ivana Laković.
Tokom prošle godine srpska carina zaplenila je više od milion komada falsifikovane robe čija je vrednost iznosila više od dva miliona evra. Falsifikovana garderoba na srpsko tržište dospeva uglavnom uvozom iz Turske, Grčke, Makedonije. Ukoliko carinici posumnjaju da je neka roba plagijat, obaveštava se ovlašćeni predstavnik krivotvorenog brenda, koji može da pokrene postupak za utvrđivanje prava.
Šta se, međutim, dešava ne ako dobijete ono što ste platili? Advokat Vladimir T. Marenović kaže da je jedno od osnovnih prava potrošača da ne bude obmanut i da je prvi korak koji obmanuti potrošač može da uradi, da podnese prijavu u Ministarstvo trgovine, sektoru za tržišnu inspekciju i zaštitu potrošača.
"Oni će postupati po prijavi, obaveštavaju zaštitnika tog brenda. Onda se preduzimaju dalje radnje koje su operativnog i pravnog karaktera. Postupa se protiv onog ko je oglašavao takav ptroizvod, odnosno onom koji ga je prodao obmanutom potrošaču", priča Marenović.
(MONDO/Euronews.rs)