Direktorka MMF-a Kristalina Georgieva je rekla da stižu "teška vremena" za svetsku ekonomiju.
O problemima svetske ekonomije i ekonomskoj situacij govorila je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva za HRT. Ona je učestvovala na međunarodnoj konferenciji gde je istakla da se problemi svetske ekonomije ne mogu svesti samo na visoku inflaciju i spor privredni rast.
"Ove godine se očekuje rast globalne ekonomije od 2,8 odsto. Prošle godine je bio 3,4 odsto, pre dve godine 6,1 odsto. Veći problem je stalna inflacija. Restrikcije monetarne politike uticale su na određeni pad ukupne inflacije, ali bazna inflacija je upornija, a to znači da će kamate morati da budu visoke duže vreme. Najveća briga je dugoročna verovatnoća rasta. U narednih pet godina predviđa se rast od samo 3 odsto", rekla je ona.
"Inflacija će i dalje biti previsoka“
On tvrdi da procene govore da će inflacija ove godine biti sedam odsto. "Iako će biti pomaka, 2024. godine inflacija će i dalje biti previsoka za zadovoljavajući nivo. Kada govorimo o kamatnim stopama, to znači da ćemo morati da budemo spremni na veće kamate bar tokom ove i sledeće godine. Novost je da više ne govorimo o tome koliko će biti visoke, već o tome koliko će dugo biti visoke.Za svetsku ekonomiju to znači dve posledice - utiče na investicije i potrošnju", uverena je ona.
"Evropa će voditi put u ubrzavanju energetske tranzicije“
Na pitanje da li postoji opasnost od rasta globalnog siromaštva, ona je rekla da se to već dešava i da se u narednih nekoliko godina očekuju teška vremena. Osnovni uzrok takvog stanja vidi u ruskoj agresiji na Ukrajinu koja se preliva na ceo svet. Ona smatra da je invazija na Ukrajinu izbrisala nešto u čemu smo uživali 30 godina, dividendu mira od kraja Hladnog rata.
"Troškovi odbrane rastu, ostavljajući manje novca za razvoj unutar zemalja i pomoć siromašnim zemljama“, nastavila je ona. Međutim, ona navodi i "pozitivne strane" ruske agresije, poput činjenice da se Evropa brzo oslobodila zavisnosti od ruske nafte i gasa.
"Kratkoročno, to nije bilo dobro za energetsku tranziciju jer su zemlje bile prinuđene da koriste više uglja i nafte, ali dugoročno sam uverena da će Evropa voditi put u ubrzavanju energetske tranzicije. U Hrvatskoj sam videla velike inicijative i investicije koje će pomoći Hrvatskoj da pomogne Evropi“, zaključila je ona.
(MONDO/HRT)