Veliki broj zaposlenih u Srbiji mašta o tome da radni dan traje šest sati ili da radna nedelja traje četiri dana. Navode da bi bolje obavljali posao kad bi imali manje radnih sati, a ekonomisti i psiholog za MONDO objašnjavaju da li je ta tvrdnja tačna.
"U Evropi je već praksa da se u kompanijama radi četiri dana nedeljno. Čak imaju i tendenciju da dodatno smanjuju radno vreme. Razlozi za to su jaki. Procenili su da je motivacija radnika da rade mnogo veća, da se bolje koristi radno vreme, odnosno da je iskorišćenost radnog vremena veća i da su radnici zadovoljniji. Ako su oni procenili da je to bolje, onda je to nešto što i mi treba da uradimo", započeo je razgovor za MONDO profesor ekonomije Ljubodrag Savić.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji poslodavci imaju drugu filozofiju. Kako navodi, smatraju da će produktivnost biti veća ukoliko ljudi duže rade. "Međutim, kod nas se radnici ne poistovećuju sa kompanijom u kojoj rade kao što to, na primer, čine u Japanu. Japanci su, na primer, imali problem kad radnici treba da idu na odmor jer zaposleni nisu želeli da ga koriste. Njihova radna kultura je potpuno drugačija. Kod nas važi ona poslovica: "Ne može mene poslodavac toliko malo da plati koliko ja mogu malo da radim". Mada, moram da priznam da većina radnika u Srbiji poštuje poslodavce ukoliko oni imaju pristojan odnos prema njima", kazao je profesor ekonomije.
Istakao je da u Srbiji retko koji poslodavac razmišlja o tome da skrati radno vreme. "Imajući u vidu da između poslodavaca i radnika u Srbiji vlada nepoverenje teško da će kod nas proći smanjenje radnog vremena. Za nepoverenje koje vlada su odgovorni i poslodavci i radnici, mada više poslodavci", naveo je za MONDO profesor ekonomije Ljubodrag Savić.
Profesor je za naš portal zaključio da bi za radnike, poslodavce i državu Srbiju bilo bolje da se smanji radno vreme, ali da je to kod nas teško izvodljivo. Dejan Miletić, doktor ekonomskih nauka i direktor Centra za proučavanje globalizacije, objasnio je da je smanjenje radnih sati ili radne nedelje ozbiljan proces koji mora da bude dobro kalkulisan i da bude dobro procenjeno šta je zaista u kom trenutku moguće izvesti.
"Ali čini mi se da o tome mogu da razmišljaju pre svega one države koje pružaju usluge, koje nisu radno intenzivne jer sve drugo bi dovelo u pitanje i proizvodne kapacitete, industrijski razvoj u obliku u kom ga mi imamo i nije lako pričati u ovom trenutku o svemu tome kad je u pitanju Srbija", započeo je razgovor za MONDO Miletić.
Istakao je Srbija mora da uloži mnogo napora da sustigne razvijene zemlje. "Kad to uradimo, a verujem da ćemo to uraditi u narednih deset godina, onda ćemo moći da kredibilno razgovaramo o smanjenju radnog vremena. Za sada to nije objektivno, što ne znači da ne možemo da razmišljamo o uštedama po principu rada od kuće ili kombinaciji ovih metoda koje smo imali tokom korone svuda gde je to moguće.
To štedi energiju, to nekako daje prostora ljudima i za druge aktivnosti. Naravno, poenta jeste u poslu koji treba da obave i u kvalitetu tog posla, ako nema razlike onda bi tu moglo da se traži neki benefit, neka promena koja bi mogla da znači i korisnost za radne ljude", ispričao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, moralo bi da se dokaže i istraži da li bi produktivnost radnika bila veća kad bi se smanjilo radno vreme. "Nisam toliko siguran u sve te navode da je produktivnost toliko vezana za smanjenje radnog vremena. Naravno da je bolje da što manje radimo a što više zarađujemo ali mislim da to nije realno u ovom trenutku i da bi to štetilo makroekonomiji države, odnosno državnoj ekonomiji. Naša produktivnost je i dalje relativno niska i ona nije vezana za radne sate, ona je vezana za neefikasno rukovođenje sa jedne strane, sa druge strane način na koji se pristupa radu i sa treće strane i nadoknadama koje su relativno niske", zaključio je razgovor za MONDO Dejan Miletić, doktor ekonomskih nauka i direktor Centra za proučavanje globalizacije.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da je veliki broj istraživanja pokazao da bi zapravo skraćivanje radnog vremena dovelo do veće produktivnosti. Prema njenim rečima, u toku radnog vremena od osam sati se dešava da određeni broj ljudi spontano produžava pauze, da često nakon šest sati nisu funkcionalni i da im opada koncentracija.
"Zaposleni moraju, ili da propuštaju obroke da bi nastavili radno vreme bez pospanosti ili opet da ih nadoknađuju kad dođu kući u vreme kad to kompromituje njihovo zdravlje. Ideja o tome da bi skraćivanje radnog vremena dovelo do toga da ljudi manje rade je netačna. Prosto, to je pitanje motivacije i spremnosti ljudi da rade onaj komad vremena koji im je dat mnogo efikasnije", kazala je Janković za naš portal.
Sagovornica je navela da veruje da bi mnogi zaposleni bili spremni da pređu na novi mod na šest sati ili da se radna nedelja skrati. Prema njenim rečima, onlajn poslovanje je upravo dokaz da je to moguće. "Produktivnost mnogih kompanija nije opala zbog toga što ljudi rade od kuće. Zapravo, verovatno rade kraće vreme ali mogu da u tom radnom procesu daju svoj maksimum. Ja jesam zagovornik te teze da bi bilo dobro da se skrati radno vreme ili radna nedelja", zaključila je razgovor za MONDO psiholog Aleksandra Janković.
U firmi Nebojše Matića radna nedelja traje četiri dana. Njegovo viđenje poslovanja se zasniva na tome da treba da se pravi društvo odmornih i tolerantnih ljudi. Važno je da bude rezultata, a ne da se ispuni broj radnih satI.
BONUS VIDEO: