Konačno se nazire trend pada kamata, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Pada i euribor, što je dobra vest za 85% korisnika stambenih kredita. Ipak, brojnim korisnicima kredita rate od januara mogle bi da budu veće.
Euribor, koji je deo redovnog vokabulara većine onih koji su kupili stan na kredit u evrima, jeste kamata po kojoj evropske banke pozajmljuju novac. Na taj procenat i ovdašnje banke dodaju svoj profit, pa tako kreditiraju građane. Godinama je bio negativan, ali je 2022. krenuo vrtoglavi rast euribora. S njim su drastično porasle rate za kredite sa promenljivom kamatom.
Narodna banka Srbije je prošle jeseni zato ograničila maržu banaka za stambene kredite na do 1,1%.
Profesor ekonomije Veroljub Dugalić kaže da je opšti standard jako nizak i da je NBS uvela tu meru da bi sprečila dalju eroziju standarda građana.
"To je više bila psihološka mera", rekao je Dugalić za Euronews Srbija.
Ograničenje traje do kraja godine, ali u Narodnoj banci Srbije podsećaju da je od starta bilo privremenog karaktera.
"Ova mera je doneta u cilju sprečavanja da se nagli rast EURIBOR-a negativno odrazi na standard građana koji otplaćuju stambene kredite (pojedinim građanima je za kratko vreme rata bila povećana i preko 50%) i da bi se sprečio potencijalni rast problematičnih kredita. Da su ciljevi mere ostvareni, govori činjenica da učešće NPL u segmentu stambenih kredita, ne samo da nije povećano, nego je dodatno smanjeno od uvođenja mere i u maju iznosi 1,59%. Pored toga, inflacija u Srbiji se postepeno vraća u granice cilja što je, zajedno sa nastavkom rasta zarada u javnom i privatnom sektoru uticalo na povećanje raspoloživog dohotka građana", naveli su u NBS.
Hoće li biti produžena mera NBS?
Raspoloživi dohodak verovatno će biti manji od januara, jer banke mogu da vrate stare kamate, koje su u nekim slučajevima višestruko veće nego što je u okviru mere propisala Narodna banka Srbije.
"Mislim da ako ovo ostane ovako, a euribor do kraja godine padne na 3,5%, ili 3,4%, da će to opet da bude prilično neprihvatljivo za građane, jer oni su se u prethodnom periodu zaduživali kada je čak euribor bio negativan, ovo im pravi ogromnu razliku", rekao je Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.
Postavlja se pitanje gde je rešenje.
"NBS kako je uvela tu meru, može i da je produži, ali ja ne mislim da je to trajno rešenje. Rešenje je porast opšteg standarda. Ako vi imate mesečna primanja 50.000 dinara, pa kolika je to mesečna rata koja je za vas prihvatljiva", naveo je Dugalić.
Ipak, iz Udruženja Efektiva očekuju reakciju.
"Očekujem da NBS ponovo reaguje, ali bih onda očekivao da NBS reaguje na neki konkretniji način, a ne nekom ograničenom merom, kako bi naterala banke da ponude možda neku fiksnu kamatnu stopu, kako bi bila konkurentna kamatnim stopama koje daju banke u zemljama u okruženju", rekao je Gavrilović.
U Narodnoj banci Srbije su rekli da je preuranjeno govoriti na temu eventualnog produženja mere.
Najavljuju da će nastaviti da prate stanje i da će u slučaju bilo kog potencijalnog sistemskog rizika intervenisati kao i do sada.
Kolike bi rate mogle da budu od 1. januara?
Rata stambenog kredita na primeru kredita od oko 100.000 EUR je pre skoka euribora koji se dogodio pre dve godine bila oko 410 EUR, da bi u septembru prošle godine porasla na 670.
Ograničenjem Narodne banke Srbije ta rata je došla na 510 EUR i toliko će se obračunavati do kraja ove godine. Pitanje je šta čeka korisnike kredita od 1. januara.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije za Euronews Srbija kaže da se mora videti gde će zaista biti euribor krajem godine i kakva će biti inflaciona očekivanja za sledeću godinu, odnosno prolazno vreme i to koliko su daleko centralne banke, u ovom slučaju Evropska centralna banka, od svog zadatog cilja s obzirom na to da centralne banke vode politiku ciljane inflacije.
Grubišić navodi da je dobra vest da je konačno preokrenut taj trend kada je reč o euriboru.
"Došlo je do preokreta u vođenju monetarne politike i on je krenuo da pada. Mi sad zaista ne možemo reći sa sigurnošću gde će on biti krajem godine. Pominje se oko 3,5, moglo bi možda najdalje da se spusti do 3%. Postoje i takva očekivanja, ali teško je poverovati da može da padne ispod 3%", rekao je Grubišić.
On, međutim, navodi da ako bi euribor pao do 3%, a ukinula se mera Narodne banke Srbije, rate bi skočile.
"One (rate) se sad računaju po toj nekoj kontrolisanoj kamatnoj stopi od strane NBS na nekih 4,1. Znači, ona bi bila 6%, recimo 3% euribor plus tri odsto prosečna marža", rekao je Grubišić.
On je dodao da svako treba da pogleda svoj ugovor i vidi da li su rate vezane za tromesečni ili šestomesečni Euribor.
Grubišić je rekao da kada je rata ranije bila 470 EUR povećana je bila do 670 evra, pa je onda kontrolisanom merom iz NBS-a trenutno 510 EUR. Dodaje da bi na primeru kredita od oko 100.000 EUR mogla da bude negde preko 600 EUR, odnosno 620 ili 630 EUR.
On je naveo da je fiksna kamatna stopa uvek neka zaštita, ali da ona košta.
"Verujem da u proseku, ipak, uvek bolje prođete sa promenljivom", rekao je Grubišić i naveo da će se trendovi menjati ali i da ne mogu da se daju prognoze na dugi period.
Grubišić je rekao da fiksna kamatna stopa predstavlja kamatni kišobran.
"To je zaštita, zaštita koja vas košta, kao kad kupite polisu osiguranja. Ona vas negde košta, ali ako hoćete da ne razmišljate i da uopšte ne gledate te vesti i da ne brinete, da uvek imate istu ratu u evrima, to je fiksna kamatna stopa", rekao je Grubišić.
(Euronews, Mondo, I.L.)