Jesenja putovanja skuplja su za oko deset odsto. Najveće interesovanje pred sledeći praznik - 11. novembar, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu - tradicionalno vlada za evropske gradove i aranžmane sa autobuskim prevozom.
Ono što je dobro za srpske turiste jeste odlaganje primene novog sistema ulaska i izlaska u Evropsku uniju (EES), čija je implementacija bila najavljena za 10. novembar, kao probni period za uvođenja ETIAS dozvola čija primena počinje od maja 2025. godine.
"Cene jesenjih putovanja ove godine, u odnosu na prošlu, veće su za nekih deset odsto. Naši turisti uglavnom su zainteresovani za autobuske aranžmane i evropske gradove - počev od Soluna, Istanbula, Sofije, Temišvara, Budimpešte, Beča, Praga, Berlina i severne Italije. U našem okruženju to su uglavnom Bosna i Hercegovina - Trebinje, Banja Luka, Sarajevo i razne kombinacije tih programa poput Severne Makedonije, Skoplja, Ohrida", kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.
Prema njegovim rečima, značajan broj turista zainteresovan je i za destinacije do kojih Srbija ima direktne letove poput Lisabona, Porta, Barselone, Rima, Milana, Bolonje, a tu su i Istanbul i Atina.
"U manjoj meri uvek ima interesovanja i za destinacije gde turisti još uvek mogu da se kupaju, kao što su Egipat i Dubai. To su najbliže avionske destinacije gde u ovo doba još uvek možemo da računamo i na plažu”, navodi sagovornik.
Komentarišući cene, Seničić kaže da je ponuda različita i da sve zavisi od broja dana, hotela i pogodnosti koje su uključene u aranžman. Tako, za zemlje u okruženju već sada mogu da se nađu paketi sa autobuskim prevozom od 70 evra.
"Obično je reč o aranžmanima od tri noćenja, četiri dana. Tako se cene za Budimpeštu kreću od nekih 110 do 130 evra. Istanbul je nešto skuplji - od 150 do 180 evra. To su uglavnom iznosi koji pokrivaju autobuski prevoz, noćenje sa doručkom u prosečnom hotelu sa dve ili tri zvezdice. Fakultativne aktivnosti poput izleta nisu uključeni u tu cenu i oni se posebno naplaćaju", dodaje naš sagovornik.
Na pitanje koliko su poskupele usluge na samim destinacijama, Seničić kaže da sve zavisi od zemlje do zemlje i da je sve usklađeno sa inflacijom koja vlada u Evropi.
"To je od nekih sedam do 15-20 odsto, kada govorimo o vanpansionskoj potrošnji, za restorane, prodavnice i slično", ističe Seničić.
Odlaganje sistema EES dobro za turiste
Ono što je dobro, kako kaže Seničić, jeste ukidanje najavljivane obaveze registracije putovanja od 10. novembra, koja se odnosila na novi sistem prijave za Evropsku uniju.
"To je za sada ukinuto. Nema konsenzusa oko početka korišćenja te aplikacije, već samo najave Evropske komisije da se za sada neće implementirati i da ne postoje rokovi u kojima to treba očekivati. Bilo je najava da će putnici morati da se registruju na portalu, da daju podatke o datumima ulaska i izlaska, i da će se na prvom ulasku u EU uzimati biometrijski podaci poput otiska prstiju, skeniranja lica i slično. Za to nije bila planirana naplata, ali bi takav sistem dosta zakomplikovao putovanja. Nekoliko zemalja se pobunilo tako da do njegove primene neće doći", ističe Seničić.
Ipak, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), navodi da je sada najvažniji rok za početak primene sistema ETIAS, koji će početi od maja 2025. godine. Kako kaže, reč je o sistemu dozvole boravka u EU koji važi za zemlje kojima ne treba viza.
"Oni turisti kojima ne treba viza moraju da se prijavljuju putem pomenutog sistema sa osnovnim podacima, bez biometrijskih podataka. Oni su dužni da jednokratno uplate taksu od sedam evra i dozvola za boravak im važi tri godine ili do isteka pasoša. To je dosta jednostavnije i zato je preporuka za sve one koji će putovati da u maju, čim počne sa radom ova aplikacija, završe prijavu. Onda će biti mirni naredne tri godine", objašnjava Seničić i dodaje da je reč o sistemu koji godinama postoji u Americi i Australiji.
"To nije ništa novo. Jednostavno, Evropa želi da na jednom mestu ima sve podatke jer postoji veoma velika zloupotreba boravka u Evropskoj uniji duže od 90 dana u šest meseci, kako je propisano regulativom. Zbog toga oni žele da uspostave kontrolu. Takođe, uočen je i veliki broj falsifikovanih isprava, pa će od sledeće godine kroz centralnu bazu sve to moći da kontrolišu", zaključuje Seničić.
BONUS VIDEO
(Biznis.rs/Mondo/Aleksandra Virijević)