Sve je manje zainteresovanih za zanatske poslove, pa se zanatske škole poslednjih godina trude da privuku mlade, pa tako i Građevinska škola Beograd. To je jedina škola u Srbiji takve vrste, kompletno građevinska, a jedna od tri najstarije u Evropi
Dobar moler za krečenje se čeka najmanje nekoliko nedelja, a često i po nekoliko meseci, a pos vemu sudeći, biće sve teže naći ih. Ove godine u odeljenje za dekoratere upisala je 20 đaka. Iz prethodne generacije, međutim, na tržište ih je izašlo svega pet. Ova molerska struka, čak i nije najmanje tražena.
Prema rečima direktora škole Radeta Zejaka, duže od pet godina, nisu upisali nijednog đaka na smer – zidar, tesar i armirač, iako ove zanatlije plaćaju "suvim zlatom“ i kod nas i u inostranstvu. Najtraženiji je smer rukovalac građevinskom mehanizacijom, jer je u ovoj branši svakako najkomforniji posao.
Majstori sve bolje zarađuju
Školovanje za molere traje tri godine i ovaj smer za građevinske dekoratere za nijansu je traženiji u odnosu na ranije godine.
"Trudimo se da promovišemo ove poslove i važnost školovanja i za ove struke, jer su sve više cenjeni i odlično plaćeni. Operatere osnovnih građevinskih radova koji objedinjuju tri oblasti već godinama ne upisujemo, iako tesar koji zna posao, može da zaradi oko 2.000 evra mesečno i ovde i u svetu. I druge oblasti se dobro plaćaju, ali ostala je predrasuda da je majstor prljav i pocepan, bedan. Daleko je to od istine. Majstor je danas gospodin čovek", kaže Zejak za Infostud.
Prema podacima APR u Srbiji je registrovano 534 aktivnih privrednih društava i 4.744 preduzetnika čija je pretežna delatnost završni građevinski radovi. Većina iskusnih molera u ovom poslu ipak nije školovana. U ovom pozivu našli su se slučajno, dopunjavajući budžet, pa se privremeno zaposlenje pretvorilo u trajni izvor prihoda. Sudeći po listama čekanja, potražnja za molerima je velika, a ponuda sve manja. Oni koji rade, priznaju da od četki i valjka mogu lepo da zarade.
Traže se najviše u Beogradu, dnevnice su oko 7.000 dinara, a plate od 100.000 dinara pa naviše. Samostalno, ipak, mogu mnogo više da zarade nego radeći kod nekog. Prema podacima Infostuda, prosečna plata za molere u 2023. je bila 120.772 dinara, a do avgusta meseca ove godine, prosečna zarada molera je iznosila 122.900 dinara.
Aleksandar Savić iz okoline Kragujevca, već 18 godina radi ovaj posao u prestonici u kojoj živi sa porodicom. Posla ima zakazanog nedeljama unapred, ima i stalne mušterije i to bez reklame, samo po preporuci.
Aleksandar kaže da dobar moler mora da poznaje ceo proces, a za to je potrebno barem 4 godine rada. Počeo je kao mladić, bez namere da mu to bude profesija, ali je vremenom kaže moleraj iskreno zavoleo, pa je danas vlasnik svoje firme i zadovoljan je kako mu ide. Okrečio je kaže na hiljade stanova u Beogradu, prebojio kilometre zidova, osvežio, ulepšao kuće i stanove, a osećaj sreće kada učini da prostor koji je bio zapušten i u lošem stanju, postane predivno mesto za život, najlepši je deo njegovog posla.
"Svrha je da mušterija bude zadovoljna, da se ispune očekivanja, a najčešća je reakcija kada dođu posle obavljenog posla, da ostaju bez daha. Iznenade se kada vide da nema ni jedne tačkice okolo, da je sve bilo perfektno zaštićeno, a sav nameštaj vraćen na svoje mesto",priča Aleksandar za Infostud i dodaje da nema ništa protiv varijanti "uradi sam“, ali da je u karijeri imao mnogo slučajeva da je ispravljao tuđe greške, što je za mušteriju najskuplje.
"Na prvi pogled može da deluje jednostavno, ali danas ima toliko raznovrsnih molerskih proizvoda, namenjenih za različite površine i isto toliko tehnika, pa je važno znati šta sa čim može, a šta nikako ne", priča sagovornik.
(Infostud, Mondo, I.L.)