Tržište rada već vekovima preoblikuju tehnološke promene, ali u 21. veku se otišlo korak dalje. Digitalna tehnologija i veštačka inteligencija današnje radno okruženje menjaju tako da čak ni oni koji su na čelu inovacija nisu imuni na promene.
U prilog tome govori i podatak o talasu otpuštanja u velikim tehnološkim kompanijama. Kao razlog masovnih otkaza najčešće se navodi AI (veštačka inteligencija).
Da li je AI zaista "strašilo" koje otima poslove ili je realni ekonomski okvir ipak malo drugačiji?
Veštačka inteligencija je definitivno nametnula nova pravila igre na tržištu, a IT sektor je smatra alatom za efikasnost.
Neka zanimanja nestaju, dok se pojavljuju nova. Za radnike, pronalaženje ili zadržavanje posla sve više će zavisiti od sposobnosti da unaprede postojeće ili nauče nove veštine. Iz tog ugla, tržišni ciklusi i cena rada su zapravo ti koji zaista kroje sudbinu zaposlenih.
Dok se vode debate o tome hoće li AI ukinuti radna mesta, srpsko tržište rada šalje ovakvu poruku: podaci HelloWorld sajta pokazuju da je potražnja za AI stručnjacima u 2025. godini porasla za više od 80% u poređenju sa 2024.
Apsolutne brojke još uvek nisu visoke. Radi se o 347 oglasa u 2025. godini naspram 192 u 2024., ali dinamika rasta jasno pokazuje u kom smeru ide tržište.
Nije ovo samo lokalna pojava. Broj oglasa za AI pozicije na globalnom nivou raste kao jedna od najbrže rastućih kategorija, a plate zaposlenih koji poseduju AI veštine rastu dvostruko brže u poređenju sa industrijama koje su manje izložene ovoj tehnologiji. Srbija prati taj tok - sporije, ali sigurno.
Celokupno IT tržište rada u 2025. godini beleži pad broja oglasa od oko 16% u odnosu na prethodnu godinu. U tom kontekstu, rast AI pozicija od više od 80% deluje još upečatljivije. Dok se IT tržište u celini postepeno smiruje na nižem nivou, AI segment ide u suprotnom smeru.
Miloš Turinski iz "Infostuda" za MONDO navodi da je pritisak na svako slobodno radno mesto sada dosta veći.
"Na strani kandidata, pritisak na svako slobodno mesto je veći nego u periodu ekspanzije, što praktično znači da su kompanije u poziciji da biraju preciznije i duže. Najtraženiji profili i dalje su softverski developeri, backend, frontend i full stack pozicije, uz stabilnu potražnju za IT support, sistemskim, DevOps i QA profilima", otkriva Turinski.
Finansije i osiguranje duplirali su broj AI oglasa, a telekomunikacije su zabeležile višestruki rast. Domaće kompanije počinju da uvode AI u HR, analitiku i e- commerce, što znači da potražnja za ovim profilima polako izlazi iz okvira tehnoloških kompanija.
Potražnja za juniorima i plate u IT sektoru
Podaci na tržištu pokazuju da AI alati smanjuju potrebu za juniorima.
"Slika je složenija od jednostavnog "AI zamenjuje juniore". Na IT tržištu u celini, junior pozicije su i pre AI ere bile u manjini, a danas je taj trend dodatno naglašen. Samo u AI segmentu, juniori su zastupljeni sa svega 6,6% oglasa. Kompanije trenutno traže ljude koji mogu odmah da isporuče rezultate, bez dugog perioda uhodavanja. Deo te opreznosti je cikličan i može da se promeni kad se tržište stabilizuje, ali deo je strukturalan. AI alati stvarno podižu produktivnost iskusnijih profila i smanjuju potrebu za određenim početničkim zadacima. Ulaz u IT sektor bez prethodnog iskustva biće teži nego što je bio, i ta promena verovatno nije privremena", ističe Turinski za MONDO.
Kada je reč o iskustvu, prema podacima Infostuda, dominiraju medior profili sa 57% svih AI oglasa, dok senior pozicije čine oko 32%. Junior oglasi zastupljeni su sa svega 6,6% - slično kao i na širem IT tržištu, što govori da kompanije traže ljude koji mogu odmah da isporuče rezultate.
Hibridni model rada beleži najizraženiji pomak, njegov udeo porastao je sa 11% na 22,5%. Remote rad ostaje dominantan, ali sa lagano opadajućim udelom. Beograd i Novi Sad beleže rast ponude, ali prilike postoje i van gradskih centara zahvaljujući fleksibilnim modelima rada.
Kako ističu iz Infostuda, AI pozicije spadaju među platno najatraktivnije na celokupnom domaćem IT tržištu. Za senior IT pozicije u proseku nudilo se oko 4.600 evra mesečno, a senior AI profili redovno premašuju taj iznos, sa pojedinim pozicijama koje se penju i znatno više.
Junior AI pozicije kreću se oko 1.000 evra, u rangu sa ostatkom IT tržišta, ali sa znatno boljim perspektivama rasta.
Prema Evropskoj komisiji, veštačka inteligencija će značajno doprineti automatizaciji ili transformaciji gotovo polovine postojećih zanimanja.
Srbija je ove godine usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine, što znači da institucionalni okvir počinje da prati ono što tržište rada već pokazuje u praksi. AI pozicije više nisu rezervisane za uski krug specijalizovanih oglasa, postaju sve prisutnije u standardnoj ponudi. Sve ukazuje na to da smo tek na početku tog trenda.
AI veštine uveliko u oglasima za posao
Turinski ističe da se u oglasima za posao u Srbiji uveliko traži poznavanje AI alata i da je trend izrazit.
"HelloWorld podaci pokazuju da je broj oglasa koji eksplicitno traže AI veštine porastao za više od 80% u jednoj godini, sa 192 oglasa u 2024. na 347 u 2025. Na vrhu potražnje su AI Engineer, Software Developer sa AI veštinama i ML Engineer, pozicije koje su godinu ranije gotovo i ne postojale na domaćem tržištu. Potražnja više nije ograničena na tehnološke kompanije. Finansije, osiguranje i telekomunikacije beleže višestruki rast AI oglasa, što znači da ove kompetence polako postaju standard u više sektora. Plate prate tu dinamiku: senior AI profili redovno premašuju prosek od oko 4.600 evra mesečno koji važi za IT sektor u celini. Poznavanje AI alata više nije bonus, postaje osnovna pretpostavka", navodi Turinski za MONDO.
Za koje pozicije je AI najveća pretnja?
Konsultant u oblasti razvoja poslovanja i preduzetnik Ivan Minić za MONDO ističe da u svakoj industrijskoj revoluciji, a ovo je nesumnjivo jedan od velikih talasa, najugroženije su pozicije za koje je nekoga lako obučiti.
"To su one pozicije koje ne zahtevaju veliko znanje i iskustvo, gde nema multidisciplinarnosti i gde je kompleksnost niska. Kada su roboti zamenili radnike na proizvodnim trakama, prvo su nestajala upravo ta mesta sa najmanjom kompleksnošću. I danas se dešava nešto slično - samo što su u fokusu poslovi koji se, na ovaj ili onaj način, bave obradom teksta i govora.
To, naravno, ne znači da će svi ljudi koji se time bave ostati bez posla. Najviši sloj stručnjaka ostaće siguran, kao i oni koji su potrebni da kontrolišu tačnost i kvalitet onoga što se proizvodi. Ali veliki broj ljudi koji su radili repetitivne i rutinske poslove više neće imati svoje mesto", objašnjava Minić.
Unošenje računa u knjigovodstveni softver, kako kaže, danas bez problema može da obavi veštačka inteligencija.
"Revizija i analiza finansijskih izveštaja po setu kriterijuma ie tkaođe lako rešiva. Pisanje jednostavne novinske vesti, na osnovu dostupnih podataka o toku i rezultatu neke utakmice, takođe može da uradi jednako dobro. Prevođenje između jezika za koje postoji dovoljno veliki korpus znanja - isto. I to je samo deo šire slike. Brojne slične pozicije već sada ulaze u zonu ozbiljnog pritiska", ističe naš sagovornik.
Kako ostati relevantan na tržištu rada uz AI?
S obzirom na to da AI neminovno transformiše tržište rada, nameće se pitanje koji je najpametniji potez za IT stručnjaka ili za zaposlene u drugim sektorima u Srbiji. Da li je ključno produbljivati svoju usku specijalnost ili postati radnik koji koristi AI alate?
"Ako mora da se bira između uske specijalizacije i "AI-augmented" generaliste, mislim da je to pogrešno postavljeno kao ili–ili. Najpametniji potez danas je kombinacija: imati dovoljno dubine u jednoj oblasti da si zaista dobar u nečemu konkretnom, ali istovremeno širiti razumevanje konteksta u kome taj rad postoji - biznisa, korisnika i alata koji ga menjaju, pre svega veštačke inteligencije. Drugim rečima, T-shape više nije "dobro je imati", nego minimum", navodi Minić i dodaje:
"Svakome ko sebe smatra IT stručnjakom preporučio bih da aktivno prati šta se dešava, ne samo lokalno već i na najrazvijenijim tržištima, jer se pravila igre tamo definišu, a kod nas samo sa zakašnjenjem postaju vidljiva. Neophodno je da učenje i eksperimentisanje postanu svakodnevna praksa."
Minić ističe da prolazimo kroz ozbiljnu tranziciju i korekciju tržišta i posle nje stvari sigurno neće izgledati kao ranije.
"Ono što će praviti razliku nije samo znanje, nego brzina prilagođavanja. Sposobnost da brzo naučiš novo, da razumeš gde tržište ide i da se tamo pozicioniraš pre drugih. AI u toj priči nije zamena za znanje, nego multiplikator. Oni koji ga razumeju i koriste biće značajno efikasniji. Oni koji ga ignorišu postaće sporiji i skuplji. Na kraju, pitanje nije da li ćeš biti specijalista ili generalista, već da li ćeš biti relevantan. A relevantni će biti oni koji znaju nešto konkretno - i razumeju zašto to uopšte rade", zaključuje Ivan Minić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu saodredbama WMG uslova korišćenjai propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
(MONDO)