- NBS je podigla referentnu kamatnu stopu na šest odsto zbog većih inflacionih rizika i rasta cena energenata.
- Građani sa promenljivim kamatama mogu da očekuju veće rate, dok fiksni krediti ostaju isti. Novi dinarski zajmovi, posebno gotovinski i potrošački, mogli bi da budu skuplji.
Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu za 0,25 baznih poena, na šest odsto, a ova odluka mogla bi da se odrazi i na kućne budžete građana. Oni koji otplaćuju kredite sa promenljivom kamatnom stopom mogli bi da se suoče sa većim ratama, dok bi novi zajmovi mogli da postanu skuplji. Istovremeno, centralna banka pokušava da spreči da rast cena energenata izazove novi talas poskupljenja hrane, robe i usluga.
Odluka je doneta zbog povećanih rizika od inflacije, pre svega usled energetskog šoka i geopolitičkih tenzija. Rast cena nafte, gasa i električne energije povećava troškove proizvodnje i transporta, a postoji opasnost da se ti troškovi postepeno preliju na gotovo sve proizvode i usluge.
Šta to konkretno znači za građane koji imaju kredite, one koji tek planiraju da se zaduže i sve koji svakodnevno odlaze u prodavnice?
Da li će porasti rate kredita?
Povećanje referentne kamatne stope ne znači da će svima automatski porasti mesečne rate. Efekat zavisi od vrste kredita, ugovorenih uslova i načina obračuna kamate.
Najviše pažnje trebalo bi da obrate građani koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom, jer se ona tokom otplate može menjati u skladu sa ugovorenim parametrima.
Kod stambenih kredita u evrima posebno je važno pratiti EURIBOR, dok su kod dinarskih kredita bitni i uslovi vezani za referentnu stopu NBS.
Važno je naglasiti da referentna kamata NBS i EURIBOR nisu isto. Zato povećanje kamate NBS od 0,25 odsto ne znači automatski i povećanje rate stambenog kredita vezanog za EURIBOR.
Kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom mesečna rata ostaje ista tokom ugovorenog perioda fiksiranja.
Da li će poskupeti gotovinski i potrošački krediti?
Povećanje referentne kamatne stope može da utiče i na cenu dinarskih kredita, među kojima su gotovinski i potrošački zajmovi.
Banke se suočavaju sa višim troškovima finansiranja, što može da se odrazi na kamate koje nude klijentima. To ne znači da će sve banke istovremeno i u istom iznosu povećati kamate, ali građani koji planiraju da uzmu kredit treba pažljivo da uporede ponude.
Posebno je važno obratiti pažnju na efektivnu kamatnu stopu, koja obuhvata i druge troškove kredita, a ne samo nominalnu kamatu.
Koliko bi rata mogla da bude veća?
Odgovor zavisi od konkretnog kredita, preostalog duga, roka otplate i vrste kamatne stope.
Povećanje kamate za 0,25 procentnih poena ne znači da će rata kredita od 100.000 evra automatski porasti za 250 evra godišnje. Za precizan obračun potrebno je uporediti postojeću ratu sa novom, uzimajući u obzir sve uslove ugovora.
Zato je korisno prikazati konkretne primere za stambene kredite različitih iznosa i rokova otplate, kao i za gotovinske kredite.
Ilustrativni primeri:
- Kod stambenog kredita od 100.000 evra, na rok otplate od 20 godina, uz pretpostavku da kamata poraste sa pet na 5,25 odsto, mesečna rata povećala bi se sa oko 660 na 674 evra. To znači da bi građani mesečno izdvajali oko 14 evra više, odnosno oko 168 evra na godišnjem nivou.
- Sličan primer može se prikazati i na gotovinskom kreditu od 5.000 evra, sa rokom otplate od pet godina. Ukoliko bi kamata porasla sa osam na 8,25 odsto, mesečna rata povećala bi se sa oko 101,4 na 102 evra, što je dodatni trošak od oko 60 centi mesečno.
Zašto NBS povećava kamate i kakve to veze ima sa cenama?
Na prvi pogled deluje nelogično da centralna banka povećava kamate u trenutku kada građani već osećaju pritisak rasta cena. Međutim, cilj ove mere je da se spreči još snažniji rast inflacije.
Kada energenti poskupe, povećavaju se troškovi proizvodnje, transporta, skladištenja i poslovanja. Kompanije deo tih troškova mogu da prebace na krajnje potrošače, što dovodi do poskupljenja.
Više kamatne stope poskupljuju zaduživanje i mogu da uspore potrošnju i investicije, čime se smanjuje pritisak na rast cena.
Drugim rečima, NBS pokušava da ograniči širenje inflacije sa energenata na ostale proizvode i usluge.
Da li nas čekaju nova poskupljenja?
Prema procenama NBS, inflacija bi tokom naredne godine mogla da bude iznad gornje granice cilja od 4,5 odsto. Centralna banka očekuje da se krajem 2027. vrati u ciljani raspon od 1,5 do 4,5 odsto.
Jedan od najvećih rizika ostaje kretanje cena energenata na svetskom tržištu. Ukoliko nafta, gas i električna energija duže ostanu skupi, to bi moglo da se odrazi na troškove kompanija, a potom i na cene koje plaćaju građani.
NBS je u septembru zabeležila međugodišnju inflaciju od 4,1 odsto. Na njen rast uticali su, između ostalog, efekti niske prošlogodišnje baze kod cena hrane i proizvoda kućne hemije, kao i poskupljenje naftnih derivata.
To znači da povećanje kamatne stope ne garantuje da će cene odmah početi da padaju. Cilj je da se spreči njihovo još snažnije ubrzanje.
Šta građani sada treba da urade?
Oni koji već otplaćuju kredite trebalo bi najpre da provere ugovor i utvrde da li imaju fiksnu ili promenljivu kamatnu stopu, kada se ona usklađuje i od kog pokazatelja zavisi.
Građani koji planiraju novo zaduživanje trebalo bi da uporede ponude više banaka, obrate pažnju na efektivnu kamatnu stopu i procene da li mogu da podnesu eventualni rast mesečne rate.
Najvažnije je da se ne donose odluke samo na osnovu informacije da je NBS podigla referentnu kamatu. Promena od 0,25 baznih poena nije isto što i automatsko povećanje svih kreditnih rata.
Ipak, odluka centralne banke pokazuje da rizici od inflacije nisu nestali i da bi naredni period mogao da donese dodatne izazove za kućne budžete građana.
BONUS VIDEO: