“KURTI TRAŽI DA PRIZNATE KOSOVO”: Priština u Briselu postavila nove uslove za dijalog, predstavnici EU otkrili detalje

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine juče je nastavljen u Briselu, nakon devet meseci pauze, ali se nije pomerio sa mrtve tačke jer do zajedničkog sastanka predsednika Aleksandra Vučića i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija nije došlo.

Predsednik Srbije, posle odvojenih sastanaka sa evropskim predstavnicima, Žozepom Boreljom i specijalnim predstavnikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, istakao da Priština insistira na de jure priznanju tzv. Kosova i da se sve svodi na to.

Vučić je novinarima rekao da je pitanje formiranja Zajednice Srpskih opština najvažnije, ali da napretka nije bilo, i da odgovora sa druge strane nema, jer se nije ni sreo sa Aljbinom Kurtijem. Na pitanje šta predstavnici EU kažu kad se vrate sa sastanka sa Kurtijem, Vučić je naveo da kažu - Kurti traži da priznate Kosovo.

"To je suština, oni traže da mi priznamo to, a sad su smislili još neke zahteve, ali suštinski je to priznanje, sve se svodi na to. Vrti se u krug", naglasio je Vučić.

Šta je tražio Aljbin Kurti?

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da u Briselu nije došlo do trilateralnog sastanka između njega, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika EU zato što je vlada u Prištini postavila tri uslova da do sastanka dođe.

''Kao što je rekao i sam visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, tražio sam garanciju dobre volje koja omogućava sprovođenje sporazuma. Bez dobre vere i dobre volje nije moguće sprovesti ovaj sporazum'', rekao je Kurti, a prenosi portal Teljegrafi.

Dodao je da očekuje da naredni sastanak dvojice glavnih pregovarača bude održan početkom jula, kada se očekuje da bi moglo doći do pozitivnog razvoja rešavanja kosovskog pitanja.

Borelj je ranije danas rekao da je Kurti tražio formalizaciju osnovnog sporazuma, da se odbaci dopis u kojem je bivša premijerka Srbije Ana Brnabić sredinom decembra prošle godine izrazila rezerve koje se odnose na obaveze koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i aneks za njegovu primenu i da se Milan Radoičić i njegova grupa izruče pravosudnim organima u Prištini.

Zajednica srpskih opština "kočnica" u dijalogu

Zajednica srpskih opština dogovorena je prvim Briselskim sporazumom koji su Beograd i Priština potpisali 2013. godine, ali do danas nije formirana. Prema dogovoru, trebalo bi da ima široka ovlašćenja, svog predsednika, da odlučuje o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju, ekonomskom razvoju, da ima pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu i da može da se finansira iz Srbije.

Prvi sporazum o principima koji reguliše normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine obuhvata važna pitanja koja se tiču budućnosti Kosova. Dokument se sastoji od 15 tačaka, pri čemu prvih šest tačaka fokusirano razmatra osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), koja bi obuhvatila opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo.

Ostalih devet tačaka adresira integraciju srpske zajednice u kosovski pravosudni sistem, policiju, kao i organizovanje lokalnih izbora na severu Kosova. Takođe, sporazum naglašava potrebu za intenziviranjem dijaloga o pitanjima energetike i telekomunikacija. Važno je istaći da je dogovoreno da nijedna strana neće sprečavati ili podsticati druge da spreče napredak ka Evropskoj uniji.

Ovaj sporazum predstavlja ključni korak ka stabilizaciji i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, nudeći jasan okvir za rešavanje spornih pitanja i jačanje poverenja između dve strane. Očekuje se da će njegova implementacija doprineti dugoročnoj stabilnosti i prosperitetu regiona.

(Mondo.rs)