• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAKO ĆE EVROPSKI IZBORI UTICATI NA KOSOVSKO PITANJE? Ovi političari bi mogli da preuzmu dijalog, jedno ime posebno brine

Autor Jelena Nikolić

Nije tajna da je Brisel već neko vreme u preispitivanju pristupa dijalogu Beograda i Prištine, ali i nalaženju naslednika evropskih političara koji će se baviti ovim pitanjem, uspešnije od prethodnika

 Uticaj evropskih izbora na kosovsko pitanje dijalog Beograda i Prištine Izvor: fizkes/jorisvo/Shutterstock.com

Dijalog Beograda i Prištine stoji u mestu već neko vreme, a od septembra bi trebalo da bude nastavljen "pod dirigentskom palicom" novih igrača. Oni će na to mesto doći nakon održanih izbora za Evropski parlament, kao i članove u institucijama Evropske unije (EU).

Nije tajna da je Brisel već neko vreme u preispitivanju pristupa dijalogu Beograda i Prištine, ali i nalaženju naslednika evropskih političara koji će se baviti ovim pitanjem, ali uspešnije od prethodnika. A, ko su nova imena, za sada se samo nagađa. Ono što se zasigurno zna je da će se važne figure promeniti, posrednik koji u ime Evropske unije vodi razgovor kao i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost.

Ko će zameniti Borelja i Lajčaka?

Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak napustiće tu funkciju krajem avgusta, a ime njegovog naslednika bi trebalo da bude obelodanjeno pre prvog septembra "kako se ne bi stvorila institucionalna praznina". 

Lajčak je u februaru 2020. godine postavljen za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, eta njegov mandat obeležili su i svetli i ne tako sjajni trenuci. Među poslednjim "dostignućima" upisao je potpisivanje Ohridskog sporazuma koji je ubačen u pregovarački okvir Srbije. Ipak, obe strane i dalje su daleko od postizanja dogovora o normalizaciji.

Početkom maja ove godine rekao je da bi fokus trebalo da bude na napretku u punoj implementaciji sporazuma, bez preduslova ili odlaganja, što za Kosovo znači da treba da započne sa formiranjem Zajednice srpskih opština i prihvati evropski nacrt statuta ZSO.

Izvor: Profimedia

"Obe strane i njihova konstruktivnost će se meriti isključivo na osnovu napretka u implementaciji – a ne na osnovu postupaka ili javnih izjava druge strane. Lopta je u dvorištu Srbije i Kosova, a mi čekamo da počnu da ispunjavaju dogovoreno", rekao je Lajčak.

Njega bi trebalo da zameni Borut Pahor, koji je ambiciozno najavio da već ima ideju kako da pokrene dijalog sa mrtve tačke. Zvanično imenovanje moraće da čeka na izbor novog šefa diplomatije, funkciju koju sada ima Žozep Borelj.

Glavni pregovarač bi trebalo da ima diplomatske veštine, ali su države članice i Evropska komisija te koji definišu format i koje mogu da utiču na strane.

"To bi trebalo da bude neko ko razume prilike u regionu, kome region nije stran, ali ni blizu", rekao je za MONDO Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

U igri je nekoliko imena, a u trci za novog visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku velika je gužva. Kao favorit za Boreljovog nasledika pominjala se premijerka Estonije Kaja Kalas, belgijski premijer Aleksander De Kroa, bivša premijerka Belgije Sofi Vilmes, šefovi diplomatija Luksemburga i Poljske Ksavijer Betel i Radoslav Sikorski...

Estonska premijerka Kaja Kalas, pominjana je od strane čak troje neimenovanih francuskih zvaničnika direktno upoznatih sa pregovorima o budućem šefu evropske diplomatije, preneli su svetski mediji, navodeći da “dobro razumevanje između Kalas I Makrona” estonsku premijerku čini sigurnim kandidatom. Isti izvor je dodao da se Kalas smatra "snažnom ličnošću" u grupaciji Obnovimo Evropu i da njen glas ima uticaj izvan njene zemlje.

Izvor: Printscreen/Youtube/Global Info TV

Visoko pozicionirani zvaničnik iz istočne Evrope rekao je da su estonske kolege potvrdile da je Makron odobrio dolazak Kalas na ovu funkciju početkom godine, ali da "stvari nisu gotove, jer Makron drži mnoge opcije otvorene".

Kalas nije krila podršku svoje zemlje Prištini na putu ka EU i Nato, što je javno podelila nakon sastanka sa predsednikom Skupštine tzv. Kosova Gljaukom Konjufcom početkom godine.

Kalas je na društvenoj mreži "X" navela da će dijalog i evropske integracije pomoći da se obezbedi stabilnost na Zapadnom Balkanu.

"Estonija u potpunosti podržava napore Kosova na njegovom putu ka EU i NATO. Uvek smo spremni da podelimo naše reformsko iskustvo", istakla je Kalas.

Drugo ime koje se pominje je belgijski premijer Aleksander de Kro, za kojeg je malo verovatno da će ostati na toj funkciji nakon izbora u Belgiji 9. juna, ali on je daleko od favorita.
Tektonske promene koje su izazvane lošim rezultatima na izborima, zbog čega su raspušteni parlamenti Francuske i Belgije, sad baca novo svetlo na ove navode, ali dobro obavešteni diplomatski izvori I dalje ostaju pri tome da su ovi kandidati "još u igri".

Ime bivše premijerke Belgije Sofi Vilmes, koja se povukla 2022. godine iz privatnih razloga, počelo je da se povezuje sa funkcijom šefa evropske diplomatije. Međutim, njen glavni fokus je na belgijskoj politici, a lokalni zvaničnici očekuju da će iskoristiti evropsku scenu kao način da se vrati u unutrašnju politiku Belgije, potencijalno čak i kao premijerka.

Veruje se i da poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski želi da dobije visoko pozicionirani posao u EU. Za Sikorskog, koji je i favorit da bude prvi evropski komesar za odbranu, kažu da je otvoren i za druga radna mesta, kao što je komesar za proširenje ili šef evropske diplomatije.

Izvor: Printacreen/Youtube/Global Info TV

Takođe, pominje se i bivši premijer Irske Majkl Martin, čija je partija Fijana Fol deo grupacije Obnovimo Evropu, a ta stranka, koja je deo koalicione vlade u Dablinu, prva ima pravo da imenuje narednog komesara iz Irske. Martin bi, kao neko ko predvodi Fijanu Fol od 2011. godine i uz opšte izbore koji se naziru u Irskoj, mogao da očekuje da će se preseliti u Brisel, iako bi protiv njega mogla da se pokrenu pitanja neutralnosti Irske i nedostatka vojne podrške Ukrajini.

Dva dana nakon završenih izbora, kad se podvuče crta, svi su saglasni - najteži poraz pretrpeli su Olaf Šolc i i Emanuel Makron jer su ih sa ozbiljnom razlikom pobedile desne stranke u njihovim zemljama, a iz istog razloga je i belgijski premijer najavio ostavku. Dani i nedelje pred nama pokazaće kako će se formirati vlast, a poznavaoci prilika u Evropi saglasni su da će pregrupisavanje snaga u evropskoj političkoj areni imaće uticaj i na Srbiju i njena politička pitanja.

Od 720 novih poslanika Evropska narodna partija - desnog centra osvojila je više od 180 mandata. Na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata. Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu, a za njom slede dve krajnje desne grupe Evropski konzervativci i reformisti i Identitet i demokratija.

(Mondo.rs)

Možda će vas zanimati

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Dragan

A mi kao zabrinuti ko će da dodje , neka dodje ko god želi svaki će voditi antisrpsku politiku prema srpskom narodu.Cilj je da budemo potčinjeni i ućutkani.

special image