Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se predstavnicima medija nakon svečane večere u Jelisejskoj palati u Parizu uoči sutrašnje velike vojne parade povodom obeležavanja Dana pada Bastilje. Otkrio je kako je protekao prvi dan samita koji traje dva dana.
"Dugo sam razgovarao sa Makronom, sa Ursulom fon der Lajen. Sutra je velika parada, biće velika promocije Evropske unije, NATO, Koalicije voljnih.
Sve NATO zemlje imaće svoje predstavnike, mi smo jedina zemlja koji nismo članica NATO, Evropske unije i Koalicije voljnih, a da smo prisutni. Severna Makedonija je nova članica Koalicije voljnih, mi smo zahvalni Makronu na prilici.
Dugo sam razgovarao sa hrvatskim premijerom Plenkovićem, albanskim premijerom Ramom, Generalnim sekretarom NATO Ruteom... Nadam se da ću sutra imati i dodatnu priliku za nove razgovore.
Najduže sam pričao sa Evropljanima. Zahvalan sam francuskom predsedniku na ovoj časti.
Pričalo se dosta i o naoružavanju Ukrajine, ja to sve moram da pratim. Dobro je da smo ovde zastupljeni, za nas velika čast, prvi sam predsednik u istoriji Srbije koji sam pozvan i zahvalan sam Makronu na toj časti", izjavio je Vučić.
Kakva će biti vojna parada u Parizu?
Što se tiče sutrašnje vojne parade, Ministarstvo odbrane Francuske saopštilo je da će na paradi učestvovati 6.686 francuskih vojnika, 315 vozila, 98 aviona, 33 helikoptera i 193 konja iz Konjičkog puka Republikanske garde. Obeležava se 400 godina od osnivanja francuske mornarice na dan kada se obeležava i Dan Republike Francuske povodom pada Bastilje i početka Francuske revolucije 14. jula 1789. godine.
Šta predstavlja pad Bastilje u francuskoj istoriji?
Pad Bastilje se dogodio 14. jula 1789. godine i predstavlja simbol kraja francuske apsolutističke monarhije. Tada su revolucionari upali u tvrđavu Bastilja i zatvor u Parizu.
Mesec dana kasnije, 26. avgusta 1789, usvojena je Deklaracija o ljudskim i građanskim pravima. Njom su utemeljene francuske nacionalne vrednosti - sloboda, bratstvo i jednakost.
Ovaj dan se slavi od 1880. godine kada ga je kao praznik zvanično proglasio Parlament Treće Francuske Republike. Prva vojna parada održana je 14. jula iste godine, a zakon je donet nakon predloga i inicijative narodnog poslanika Benžamena Raspaja.
BONUS VIDEO:
