Pitanje prijema tzv. Kosova u Savet Evrope neće se naći na dnevnom redu ove nedelje, potvrđeno je iz te institucije, čime je, za sada, odloženo nastojanje Prištine da uđe u ovuu međunarodnu zajednicu. "Rampa" je usledila kao odgovor na odbijanje privremenih vlasti od 2013. godine da formira Zajednicu srpskih opština.
"Kosovo nije na dnevnom redu sednice Komiteta ministara. U ovoj fazi nemamo više informacija", navedeno je saopštenju. Prema proceduri, postoji još jedan postoji još jedan, vanredni sastanak, koji će sutra (14. maja) kada, teoretski, mogu ovo pitanje da stave na dnevni red.
"Tehnički oni mogu i 16. ili 17. maja da „potegnu” to pitanje, iako po proceduri to ne bi trebalo da se desi. Do sada je čitava procedura bila mimo svih pravila i da je ne bi iznenadilo da 17. maja neko predloži da se na sastanku razmatra pristup tzv. Kosova u SE. Nadam se iskreno, da do toga neće doći. Oni ne bi voleli da dođe do preglašavanja, jer im je potreban 31 glas - dve trećine prisutnih. Za sada se vidi da su drugačiji stavovi nekih zemalja i mislim da se boje da odluka neće biti onakva kakva su želeli da bude", rekla je šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) Biljana Pantić Pilja
Koji su dalji koraci?
Na potencijalni prijem tzv. Kosova u SE presudni uticaj imaće mnogi spoljni faktori - od izbora za Evropski parlament u junu, predsedničkih u SAD koji će se održati u novembru, kao i dolazak novih posrednika u pregovorima, umesto Miroslava Lajčaka, Gabrijela Eskobara i verovatno Đuzepa Borelja. Iz tog razloga je, tvrde analitičari, suvišno očekivati promene u vezi sa kosovskim pitanjem do 2025. godine.
Da je jasan uslov stavljen pred Vladu Aljbina Kurtija do znanja je stavila i ambasada Nemačke u Prištini, koja je u saopštenju poručila kako je vreme da "Vlada Kosova ubedi države članice Saveta Evrope da zaslužuje prijem u tu međunarodnu organizaciju, preduzimajući konkretne korake ka stvaranju ZSO".
Na poruku da je "loptica sada u Kurtijevom dvorištu, stigao je i odgovor nimalo optimističan (za beogradsku stranu). Naime, Kurti je rekao da vlada koju predvodi neće prihvatiti osnivanje Zajednice opština kao uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
"Ne prihvatamo takva uslovljavanja. Kosovo nije prihvatilo nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je predložio izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak. Vlada je radila i učinila sve da ispuni uslove da postane punopravni član Saveta Evrope. Želimo zasluženo članstvo. O normalizaciji odnosa sa Srbijom razgovaramo u Briselu, a ne u Strazburu. Zahtev za osnivanje zajednice kako bi se omogućio put Kosovu ka Savetu Evrope je apsurdan", poručio je.
SE do sada nikad nije primao entitete već samo države
Pilja podseća da SE do sada nikad nije primao entitete već samo države i da je do sada po pitanju prijema uvek postojao konsenzus svih članica.
"Ovo je prvi put da nešto što nije država treba da postane član SE. Statut SE je jasan - stav 3 i stav 4 kažu da član SE može da bude samo država i to država u kojoj se poštuje vladavina prava. Kosovo i Metohija nije država, ono je sastavni deo Srbije i mi smo se redovno pozivali na status Kosova i Metohije i na rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija", rekla je Pilja.
Da je u pitanju "opasan presedan" u ranijem razgovoru za MONDO rekao je i analitičar Zoran Milivojević, koji je rekao da se vidi se po primeru zemalja - članica, koje takođe imaju nerešena teritorijalna pitanja.
"Ovakav zahtev nije upućen za prijem severnog Kipra, južne Osetije, Abhazije...Prema Rezoluciji 1244, ali i Ustavu, Kosovo je deo suverene države Republike Srbije, a kako članica SE može postatisamo država, jasno je da ni formalno ni pravno ne ispunjava uslov za prijem", dodao je tada.
SAD: Zabrinutost zbog odbijanja formiranja ZSO
Gabrijel Eskobar, odlazeći zamenik pomoćnika američkog državnog državnog sekretara, istakao je povezanost članstva u Savetu Evrope i osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom. Američki diplomata je, u vezi sa članstvom Kosova u Savetu Evrope, ukazao na zabrinutost pojedinih članica da nisu ispunjeni kriterijumi u vezi sa osnivanjem zajednice opština i pravima manjiskih zajednica.
Eskobar je još jednom podvukao značaj primene svih sporazuma koje su Kosovo i Srbija postigli u Ohridu - početkom 2023. godine i dodao da nijedna strana nije uspela da ispuni to.
"Za Kosovo to znači uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a za Srbiju da Kosovu ne blokira put članstva u evroatlantskim i međunarodnim organizacijama", zaključio je američki diplomata.
"Mudra politika donosi uspeh"
U ranijoj analizi za naš portal Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike poručio je da bi "mudra politika zvaničnog Beograda bila korisnija od ranije najave napuštanja SE u slučaju prijema Kosova u ovu organizaciju".
"Mudrije bi bilo lobirati i objašnjavati članicama SE koliki je značaj ZSO, aili i opasnost daljih migracionih talasa Srba sa Kosova usled sve nepovoljnijih uslova za život. Mislim da na taj način imamo potencijala da pridobijemo dodatne saveznike. Ne verujemo da te države mogu da glasaju protiv Kosova, pošto ga već priznaju, ali možemo bar da utičemo da se odluka u dovoljnoj meri odloži, da kupimo sebi dovoljno vremena tokom kojeg bismo mogli očekivati uspostavljanje ZSO", dodao je Subotić.
(Mondo.rs)