SRBIJA IZMEĐU SAVETA EVROPE, EU I EVROPSKE KOMISIJE: U čemu je razlika između ovih institucija i koja ovlašćenja imaju?

Odluka Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope da da zeleno svetlo Prištini za prijem u Savet Evrope, predstavlja kršenje međunarodnog prava jer krči put ka jednoj međunarodnoj organizaciji delu teritorije, koji nije suverena država.

Šta je zapravo Savet Evrope?

"Predvorje Evropske unije", ovako bismo najjednostavnije i najkraće mogli da opišemo. Da bi neka država postala članica Evropske unije, pre toga mora biti primljena u Savet Evrope. Predstavlja samostalnu međunarodnu organizaciju u okviru koje postoje određeni organi. Jedan od njih je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je nadređen svim sudovima u svim državama članicama.

Ovaj sud razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država - potpisnika Evropske konvencije o ljudskim pravima. Srbija je članica od 2003. godine, 

Iako se članstvo sa ovom organizacijom ne može izjednačavati sa EU, prijem Kosova u njene redove svakako nije nešto što bi trebalo da se posmatra kao bezazleni čin, tvrde stručnjaci.  Naprotiv, predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje se u ovom slučaju ogleda u tome što je put ka prijemu u redove organizacije prokrčen delu teritorije koji, prema Rezoluciji 1244 i Ustavu zapravo pripada Srbiji.

Evropska komisija

Evropska komisija sprovodi zajednicku politiku EU i upravlja njenim fondovima i programima, ali i "čuva sporazume" i stara se da se svaka zemlja pridržava postignutih sporazuma pod okriljem EU. Izraduje nacrte predloga za nove evropske zakone, koje nakon toga predstavlja Evropskom parlamentu i Savetu.

Sačinjena je od komesara, po jednog iz svake zemlje-članice EU. Oni ne predstavljaju vlade svojih nacionalnih zemalja. Umesto toga, svaki od njih je odgovoran za određenu oblast politike EU.

Savet Evropske unije

Najznačajniji organ u Evropskoj uniji za donošenje odluka. Deli ovlašćenja za donošenje zakona EU sa Evropskim parlamentom. U njegovom sastavu su ministri nacionalnih vlada svih članica EU. Ministri prisustvuju u sastancima u skladu sa temama koje su na dnevnom redu, obuhvatajući resore i oblasti koje su u fokusu razgovora.

Na svakih šest meseci, druga zemlja članica preuzima odgovornost za takozvano predsedavanje. To znači da ta država vodi sastanke Saveta i postavlja opštu političku agendu za taj period. Rotacija predsedavanja se ne odnosi na Savet za spoljne poslove, koji vodi Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Evropski savet - u pravnom smislu nije telo EU

Predstavlja zapravo svojevrstan samit, na kom se sastaju predstavnici članica, na najvišem nivou, najmanje dva puta godišnje. Njihov fokus je razmatranje svih pitanja od značaja za Evropsku uniju.

Na sastancima Evropskog saveta razmatraju se ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i imaju ulogu smernica za rad institucija Unije.

(Mondo.rs)