Stavljanjem potpisa na Kumanovski sporazum 9. juna 1999. godine, među odredbama je stajalo jasno - pripadnici VJ i policije moraju da se povuku sa teritorije Kosova i Metohije. Iako je plan o povlačenju nalagao da to moraju da učine najkasnije do 15. juna u ponoć, prema navodima ratnih izveštača koji su tog dana bili u Prištini, i posle predviđenog roka ispred zgrade Komande prištinskog korpusa, ostalo je nekoliko njih.
"Za istoriju neka ostane zapisano da je na svakom od ovih vozila stajala zadenuta po jedna jugoslovenska zastava...U Prizrenu ostao još samo vladika Artemije sa nekoliko sveštenika i civila sklonjenih u crkvu", preneli su tada mediji.
Prema svedocima tog izuzetno emotivnog trenutka, 13 dana uoči Vidovdana, kolona tenkova i vojnih vozila Vojske Jugoslavije krenula je u povlačenje.
Odlazak su nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone. Pratila ih je kolona civilnih vozila Srba koji su, mnogi zauvek, napuštali domove u koje se više nikad nisu vratili.
Potresni detalji povlačenja - svedočenje vojnika Saše
Kako je izgledalo povlačenje govorio je do sada više puta i jedan Saša Šajkić, tada vodnik 72. specijalne brigade Vojske Jugoslavije.
Njegova grupa je nakon povlačenja dobila novo naređenje da se ponovo spremi za akciju. Dobili su zadatak da obezbeđuju dve delegacije koje su pregovarale o produžetku roka za povlačenje vojske i policije sa KiM.
Našavši se oči u oči sa britanskim narednikom, Gazom Robinsonom iz jedinice Pustinjski pacovi, nastala je fotografija koja je ovekovečila "momenat za istoriju" - stajali su jedan naspram drugog punih deset sati.
"Izvadio sam metak iz cevi i dao ga britanskom naredniku za uspomenu", rekao je Saša medijima godinama kasnije, a svom britanskom kolegi objasnio da je "taj metak ceo dan bio za njega, i da je bolje da mu ga da ovako, da se rastanu kako treba".
KFOR ulazi, naša vojska napušta KiM
Napuštanje pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika MUP-a pratio je ulazak pripadnika KFOR-a na teritoriju Kosova. Prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Na teritoriju SRJ je iz Bosne i Hercegovine preko Pavlovića ćuprije u Badovincima ušla ruska jedinica sa pet džipova, jednim vozilom za veze, 16 oklopnih transportera i 23 kamiona 11. juna. Kolona je prošla kroz Beograd i preko naplatne rampe kod Bubanj potoka nastavila prema Nišu i kasnije ka Kosovu i Metohiji.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosovo i Metohiju su prvi ušli britanski vojnici. Granicu su kod mesta Blace, sa šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici specijalne jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu KFOR-a ušao je oko podneva istog dana na sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent KFOR-a u Orahovac.
Kumanovski sporazum potpisan je nakon pet dana pregovora, a potpise na dokument stavili su, u ime međunarodnih snaga NATO i KFOR britanski general Majkl Džekson, a ispred SR Jugoslavije policijski general Obrad Stevanović i general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović.
Celokupan tekst Sporazuma danas je moguće pročitati na sajtu Vlade Srbije. Neke od odredbi bile su obavezujuće za obe strane, čin potpisivanja bio je uvod u uspostavljane vlasti UN na teritoriji AP KiM na osnovu rezolucije 1244 koja je doneta narednog dana na sednici Saveta bezbednosti, što je bio uvod u pogrom 300.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.
(Mondo.rs)