Večeras u 20 časova počinje dugo očekivana serija "Sablja" na "RTS-u" koja govori o atentatu na nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića i događajima koji su usledili nakon toga. U proteklih dvadeset godina, atentat na Zorana Đinđića ostaje jedan od najpotresnijih događaja u novijoj istoriji Srbije. U središtu ovog tragičnog čina nalazi se Milan Veruović, nekadašnji član obezbeđenja Đinđića. Veruović je bio svedok i žrtva tog teškog dana kada je srpska politička scena potresena iznenadnim gubitkom tadašnjeg predsednika Vlade. U emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji "K1", Milan Veruović je odlučio da podeli svoja lična ubeđenja u vezi sa tim tragičnim događajem.
"Uradio sam sve što je bilo do mene da sve one nedoumice koje su bile prisutne u toku suđenja iznesem u javnost. Ostala su pitanja koja su ostala tog 12. marta, a na koja nismo dobili odgovor. Suštinsko pitanje za mene je šta se desilo 12. marta? Najbolnije je što mi ništa ne znamo o 12. martu, jer živimo jednu lažnu presudu. Mi živimo lažnu presudu i svi smo u sumnjama i pretpostavljamo šta se dogodilo tog dana. Svako donosi neki svoj sud, institucije su se povukle, ne oglašavaju se. Razni ljudi koji su u to vreme funkcionisali i bili deo toga svega, kao što sam i ja, u razne medije izlazimo, pojavljujemo se i iznosimo neke svoje tvrdnje i nelogičnosti koje su se u samom procesu pojavljivale. Da bi sve to dobilo neki svoj epilog, neophodno je da su se institucije ranije razmotrile i te nedoumice koje nas tište i muče. Između ostalog, to je: Ko je nalogodavac tog ubistva? Šta je politička pozadina? Šta se dešavalo sa Srbijom u to doba i šta se dešava danas? Kakve su razlike? Ja mogu govoriti o propustima i onome što sam ja lično preživeo, čemu svedočim i to je sasvim dovoljno, za svakog ko želi razumno pristupiti ovom pitanju, može shvatiti da taj mozaik koji nam je donet kroz presudu, zapravo ne oslikava ono što je suštinska potreba ovog društva, a to je da se sazna šta se dogodilo 12. marta", započeo je Veruović.
Nastavio je u istom tonu. Istakao je da se "pridržava činjenica".
"Ovih 20 godina se držim detalja i činjenica koje su neosporne. To su, recimo, povrede predsednika vlade, mene, odnosi se na dokaze, tragove, koji nisu veštačeni, rekonstrukcija događaja koja nije urađena na sam taj događaj ispred Vlade 12. marta. Držeći se samo argumenata, ja sam 20 godina u svojoj priči, svih ovih godina sam bio diskreditovan raznim pokušajima, ali nisam demantovan argumentima, a to je suština koja mene motiviše da i dalje nastavim, i nastaviću sve dok budem imao interesovanja da opet sve ispričam iz početka. To je najvažniji događaj u modernoj srpskoj istoriji. Mi ne smemo sebi dozvoliti da takav jedan istorijski trenutak koji smo mi proživeli, prepustimo sudbini. Za nekih 50 godina, naši unuci će nam se smejati i pitati se šta se desilo s nama i zašto smo im prepustili te stvari", dodao je Veruović.
U momentu atentata Đinđića, Veruović je i sam bio teško ranjem. On kaže da nije jasno kako je moguće da se tvrdi da je kriminalni klan ubio predsednika Vlade.
"Vodio sam parnične postupke protiv novina, medija i ljudi koji su kroz njih pokušali da me blate i diskredituju, iznošenjem raznih teorija, koje su imale ozbiljne posledice po moj rad i porodicu. U tom smislu sam tražio zaštitu pred sudom. Postoje dva cilja tih napada. Prvi je diskreditovati, odnosno kriminalizovati Zorana Đinđića, jer ako su mene predstavili kao nekog ko je bio blizak pokojnom Zoranu, onda je diskreditacijom i kriminalizovanjem mene, kriminalizuje se i on, jer je on bio taj koji me tu doveo, onda se samim tim dovodi u pitanje i odluka o njegovom ubistvu, zapravo da je on bio u tom nekom kriminalu i da je taj jedan kriminalni klan odlučio da ubije predsednika Vlade. Gde to postoji u svetu? To se ne dešava, niti ima zdrave pameti, koja može u tako nešto da poveruje. Zorana Đinđića su morali učiniti kriminalcem, kako bi kriminalce predstavili njegovim ubicama. Zapravo, stvari su potpuno suprotne. Ubili su ga više oni koji su politički kišobran ovakve presude i ćutnje, pritiska na institucije koje nisu odradile svoj posao do kraja i koje su nas ostavile u nedoumici u tim pitanjima da danas ne znamo šta je zaista pozadina, ko su beneficijeri. Odakle sada ti neki najbliži ljudi na potpuno suprotnim političkim stranama. Nalazimo se u potpunom haosu. Apsurd je da se sada svi poistovećuju sa Đinđićem, a zapravo niko njegovu politiku ne zastupa. Njegova politika samostalnosti i suverenosti države, kojom je on apsolutno u samo dve godine poveo vlast, jasno i smerno, retki su ljudi koji će i 20 godina kasnije ponoviti njegove reči i podsetiti nas na situaciju u kojoj se nalazila naša zemlja pred sam atentat", kazao je Veruović.
Potom je govorio o zaokretu u politici nakon ubistva Đinđića. Uperio je prst u Zorana Žikovića koji je preuzeo funkciju predsednika vlade.
"Njegovu politiku su njegovi naslednici, koji su zapravo bili njegovi najbliži saradnici, nakon njegove smrti odmah promenili. Oni su mesec dana pre njegove smrti, konkretno pričam o Zoranu Živkoviću koji je nastavio na mestu premijera, bio je jedan od ljudi najveće podrške iz DOS-a i odluke DOS-a, koje je Zoran Đinđić sproveo, u smislu da se rezolucija 1244 stavi kao prioritet Vlade Srbije u narednoj godini, što je podrazumevalo da se hiljadu policajaca i vojnika izmesti na granice sa Albanijom i da se postupi po rezoluciji, da Srbija nije izgubila državnost na toj teritoriji. Zoran Đinđić, iako je bio kritikovan zbog tako smelog pokušaja da se suoči sa Međunarodnom zajednicom, da ih podseti na njihovu obavezu, bio je podržan od strane Zorana Živkovića, cele njegove Vlade i celog njegovog DOS-a. Nakon njegove smrti, Zoran Živković je lično tu politiku okrenuo. Mislim da je to uradio iz ličnog interesa. Žalosno je što na to pitanje nismo dobili odgovor. Nije moguće da jedan čovek, u ovom slučaju Zoran Živković, odluči kako će Srbija da ide dalje. Ovo je pitanje za političku elitu", rekao je Veruović.
Potom je govorio o karakteru Zoranu. Dotakao se i pitanja ugrožene bezbednosti.
"Već 20 godina pokušavam ljudima da kažem da je Zoran Đinđić takođe bio čovek sa greškama i da svaki živ čovek radi i greši. On zaista puno je radio, a to okruženje njegovo i njegovi saradnici su bili njegov izbor. Ja sam iz mog delokruga rada bio deo njegovog obezbeđenja i zaštite, ali s druge strane, delili smo drugi deo života, posebno onaj teži i važniji, pre nego što je postao predsednik Vlade. To je bio mnogo intenzivniji, izazovniji, opasniji i zahtevniji period života, gde smo mi ostvarili osećaj bliskosti i poverenja. Politika i orijentacija ne smeju da zavise od jednog čoveka. Taj dan nije trebao da izađe jer je imao povređenu nogu, ali je bio jako važan jer je tog dana imao međunarodni sastanak sa premijerkom Švedske, Anom Lind. Svako ko je učestvovao u organizaciji tog događaja i pripremi računao je na taj datum kao datum na koji je siguran da će se predsednik Vlade pojaviti na tom mestu gde je bio pripreman atentat. On je radio sve što je bilo do njega, bio je ispred svih i od sebe samog. U jednom sistemu zaštite, neposredno obezbeđenje je bukvalno ništa. U procentima, to je do 5 posto zaštite, sve ostalo su institucije, operativni rad, bezbednosni sistem koji mora da funkcioniše u smislu zaštite najviših državnih predstavnika. Ne mogu oni da budu naivni i da svoj izgovor za nerad traže u tome što su tabloidi napisali da je Zoran Đinđić doveo nestručne ljude oko sebe, jer to bi značilo da nije marilo za svoj život", naveo je Veruović.
Sledeća tema bila je Čedomir Jovanović. Naglasio je da sa njim nema lični sukob, već da je, kako je ispričao, "pogazio sve na čemu je počivala ideja Zorana Đinđića".
"Mi smo jedan dobar deo života proveli zajedno. Taj ulazak u političke vode i moj dolazak kod predsednika Vlade, kao i njegovo prisustvo tu kao vođe studentskog pokreta, sada se ispostavilo kao neki moj lični sukob. Ja nemam ništa lično sa njim, jer je on za mene jedan loš čovek. Zgazio je sve ono na čemu je počivala ideja Zorana Đinđića, koju je on gradio zajedno sa njim. Zato što su ostale tolike otvorene sumnje za ono što je on radio. On mora da odgovara na brojna pitanja, suštinski, zato što je on bio po funkciji predsednik poslaničke grupe DOS-a, koja je trebala da bude oslonac Zoranu Đinđiću u sprovođenju te politike. On je tu svoju politiku kroz koju je nameravao da podigne institucije iznad ličnosti, uspostavio kao merilo vrednosti kroz Skupštinu, to se odnosilo i na zakon o zaštićenom svedoku i specijalnom tužiocu. Taj zakon je poslanička većina u parlamentu, kojom je rukovodio Jovanović, trebala da sprovede. Ona ga nije sprovela, zato što bi taj zakon otkrio upravo njega i mnoge njih, koji su nesmotreno, gazeći tu političku vodu, zašli u vode kriminala. Ostaje otvorena sumnja, da ako je vaš posao bio jedini da sprovedete taj zakon, vi ste otišli na skijanje kada su ga ubili, a zakon niste sproveli. Izjave tih zaštićenih svedoka i dokumentacija do koje smo mi došli naknadno, govore o tome da ste vi bili u direktnom kontaktu sa tom kriminalnom grupom. Zašto ja da ne sumnjam da ste vi to namerno stopirali i niste imevali to do kraja, nego je trebalo da se on ubije, da bi se počistilo smeće i ta kriminalna grupa i sve ostalo, a jedino ste vi ostali netaknuti. To nije lični odnos, a možda i jeste. U tom atentatu sam ja lično stradao, ako krenemo iz tog ugla gledanja, naravno da imam lični odnos sa svima njima", kaže Milan Veruović.
Sa Legijom se sreo neposredno pred 5. oktobar. Otkrio je o čemu su razgovarali.
"Legija i ja smo se sreli neposredno pred 5. oktobar i tada smo razgovarali o spremnosti Jedinica specijalnih operacija da prihvate političke okolnosti, promene vlasti, te da ne dozvolimo da dođe do nekog krvoprolića i nepredviđenih stvari. Poslednji put smo se videli, kada me on pozvao, a kada se pripremala za hapšenje zemunskog klana s kojim je on bio u neposrednom kontaktu. U to vreme smo se videli na njegov poziv, kako bi mi pokazao i ukazao na neke druge okolnosti koje se dešavaju iza kulisa, a za koje je smatrao da su bitne. Tada mi je govorio o nekom zlatu koje je prokrijumčareno iz Bora, a koje se nalazi u Crnoj Gori i koje se privatnim avionima vozi za Tursku i na crnom tržištu prodaje. Pominjao mi je tada ljude koji su umešani u celu tu priču, i moj utisak je bio da njemu treba direktan kontakt sa predsednikom Vlade, kome bi sigurno rekao nešto više nego meni. Mislio je da je ovo što mi je rekao dovoljno da zainteresuje predsednika da stupi u kontakt s njim. Naravno, Zoran nije želeo da stupi s njim u kontakt. To pitanje je moj razgovor s njim prebacio na Nenada Milića, koji nije smatrao da je to bitno za temu razgovora, i tako se završilo", podvukao je Veruović.
Na kraju je govorio o ličnoj bezbednosti. Istakao je da se ne plaši nikoga i ničega jer ne radi ništa loše.
"Kada verujete, onda se ne plašite. Možete da se plašite samo sebe. Ne vidim ništa što bi nekoga lično povredilo. Ja ne želim ništa nikome da uzmem što meni ne pripada, da radim neke loše stvari. Ja po svojoj savesti radim ovo što radim, taj pojam straha, nemam", zaključio je Milan Veruović.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Aleksandar Blagić)