- Parlamentarnu većinu čini jedna stranka ili više njih koje imaju najmanje 126 od 250 poslanika u Skupštini.
- Ta većina bira i podržava vladu, a može da usvaja zakone, budžet i druge važne akte.
- Na izborima u Srbiji učestvuje 18 lista sa 2.148 kandidata, a glasanje je za sedam dana.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji su sve bliže, održaće se za tačno sedam dana - u nedelju 25. oktobra - na njima učestvuje ukupno 18 lista sa 2.148 kandidata koje moraju da pređu izborni prag kako bi ušle u parlament. Kada stranke uđu u parlament, one mogu zajedno da formiraju parlamentarnu većinu koja može da izabere i podrži novu vladu.
Parlamentarnu većinu može da ima i jedna stranka, bez dogovora sa drugim partijama. Stranka ili stranke koje čine parlamentarnu većinu predlažu i biraju nove članove vlade.
Šta je parlamentarna većina?
Osim biranja članova vlade, parlamentarna većina omogućava izglasavanje zakona, budžeta i drugih važnih akata u Narodnoj skupštini. Da bi se imala parlamentarna većina u srpskom političkom sistemu, potrebno je da stranka koja pretenduje da ima parlamentarnu većinu osvoji najmanje 126 poslaničkih mesta od ukupno 250.
To je 50,4 odsto osvojenih mandata na osnovu glasanja birača na parlamentarnim izborima. Sa druge strane, stranke koje nemaju većinu čine parlamentarnu opoziciju koja ima ulogu kontrolnog faktora vlasti.
Narodna skupština donosi skoro sve odluke većinom glasova prisutnih poslanika na sednici, a kvorum (uslov) za održavanje sednice je da bude prisutno minimum 126 narodnih poslanika. Većinom glasova skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju oblasti državnog i društvenog života kao što su:
- Referendum i narodna inicijativa
- Uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina
- Plan razvoja i prostorni plan
- Javno zaduživanje
- Teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
- Zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora, kao i druga pitanja određena Ustavom Republike Srbije.
BONUS VIDEO: