U slučaju da Specijalno tužilaštvo za zločine OVK u Hagu pokrene svoj postupak protiv Haradinaja, Srbija će mu staviti svoje dokaze na raspolaganje.

Na snazi ostaju i poternice za svim drugim osumnjičenim pripadnicima OVK koji su pod sitragom tužilaštva za ratne zločine, bez obzira na pritiske Brisela da se povuku "zastarele poternice".

Francuski sud u Kolmaru 27. aprila odbio da Haradinaja izruči Srbiji zbog teških posledica koje mogu da nastanu po njega, iako je zahtev Srbije za njegovo izručenje ispunio sve uslove propisane Evropskom konvencijom.

Slavlje u Prištini: Odjekuju pucnji FOTO, VIDEO

Međutim, u svojoj odluci, u čiju kompletnu verziju je Tanjug imao uvid, sud u Kolmaru se pozvao na rezervu (ogradu) koju je Francuska stavila prilikom potpisivanja Evropske konvencije o ekstradiciji u decembru 1957. godine, a prema kojoj izručenje može da se odbije zbog teških posledica po traženu osobu.

Nakon detaljne analize Haradinajeve ličnosti i uticaja na politički život na Kosovu sud je naveo: "Postoje ozbiljni razlozi da se veruje da izručenje Ramuša Haradinaja može da proizvede izuzetno teške posledice po njegovu ličnost, pre svega zbog njegove uloge u oružanom sukobu i u političkom životu Kosova".

Teške posledice po Haradinaja francuski sud je video i u tome što "Haradinaj ima državljanstvo Kosova - države koju Srbija ne priznaje kao državu", piše u odluci istražnog veća Apelacionog suda u Kolmaru u kojoj se prethodno konstatuje da srpski zahtev za izručenje ispunjava niz uslova predviđenih Evropskom konvencijom o ekstradiciji.

 Iako su Haradinaj i njegovi branioci tvrdili pred francuskim sudom da zahtev Srbije za izručenje ima političke motive, sud nije prihvatio taj stav, već je u svojoj odluci decidno konstatovao da "ma kakav da je cilj ka kojem se teži ili kontekst zlodela zbog kojih se traži izručenje, događaji zbog kojih se traži, s obizrom na njihovu težinu, ne mogu da budu posmatrani kao da imaju politički karakter".

"Ne može se smatrati da je cilj zahteva Srbije politički, s obzirom na to da je ispunila uslove u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, što je konstatovano i u izveštaju Evropske komisije", naveo je pored ostalog sud u odluci u koju je Tanjug imao uvid.

Ipak u delu odluke koji se tiče "teških posledica" u slučaju izručenja, sud je naveo da je Haradinaj komandovao OVK u vreme izvršenja krivičnih dela za koja se traži izručenje kao i da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, a što Međunarodni sud pravde nije osporio u svom mišljenju od 22. jula 2010. godine.

Takođe, sud podseća da Srbija nije priznala nezavisnost Kosova i da tu teritoriju smatra još uvek svojom pokrajinom.

Sud je imao u vidu i da je odlobođen od optužbi u Haškom tribunalu 3. aprila 2008. godine i nakon ponovljenog suđenja 29. novembra 2012. godine, kao i da su političke tenzije između Kosova i Srbije još uvek aktuelne i još više pojačane nakon njegovog hapšenja u Francuskoj.

Što se tiče ispunjenosti ostalih uslova, sud ih je detaljno analizirao i konstatovao njihovu ispunjenost, izuzev što je odbacio razmatranje dva dodatna podneska - naredbu o proširenju istrage od 5. januara 2017. i notu koja mu je dostavljena od 1. marta 2017, jer prema oceni suda, nisu u saglasnosti za francuskim pravom.

Za uslov garancije postupka zaštite i prava odbrane iz Evropske konvencije, sud je naveo da "ne može biti podržan stav da Haradinaj u Srbiji ne bi imao osnovne garancije postupka zaštite i prava odbrane".

"Sud može da bude uveren da su, na osnovu člana 696-2 do 696-4 Zakona o krivičnom postupku i Evropske konvencije za ekstradiciju zakonski uslovi za ekstradiciju ispunjeni za dela koja su predmet zahteva", navodi se u odluci.

Sud je konstatovao i da Haradinaju u Srbiji ne bi bilo ponovo suđeno za ista dela za koja je već oslobođen u Haškom tribunalu, kao i da je srpsko pravosuđe nadležno da mu sudi.

Pored toga, sud je naveo i da nije zastarelo krivično gonjenje za dela za koja se Haradinaj traži, ni po srpskom ni po francuskom zakonodavstvu.

U izreci odluke sud je konstatovao da su ispunjeni uslovi za razmatranje osnovnog zahteva za ekstradiciju od 6. januara 2017. godine.

Sud je odbacio podnesak Srbije od 1. marta 2017. godine, kao i dopunu zahteva za ekstradiciju jer nisu ispunili formalne uslove prema francuskom krivičnom zakonodavstvu, što znači da ih nije uzeo u obzir prilikom razmatranja zahteva za izručenje.

Sud je takođe imao u vidu da Haradinaj nije saglasan da bude izručen.

U petom stavu izreke sud je naveo da se "utvrđuje da izručenje Ramuša Haradinaja državi podnosiocu zahteva, može da ima izuzetno teške posledice po njega", a u sledećem da donosi odluku kojom se odbija zahtev za izrucenje Srbiji.

Istom odlukom naređeno je hitno ukidanje zabrane za napuštanje teritorije Francuske.

------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store!PREUZMITE JE!