Kuburović oštra u UN: Albanci nas ucenjuju!

Srbija je danas u Njujorku, pred Savetom bezbednosti UN, oštro osudila napade albanskih političara i zločinca Ramuša Haradinaja koji pozivaju na rat, kao i ponašanje Prištine koja dijalog koristi za ucene i promoviše "veliku Albaniju".

Rec je o oslobadanju teroriste Ramuša Haradinaja koga Srbija tereti za ratne zlocine na Kosovu gde je bio pripadnik ozloglažene teroristicke "Oslobodilacke Vojske Kosova" (OVK).

"Usledile su i otvorene pretnje albanskih politickih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem tzv. 'velike Albanije' u slucaju da njihove ambicije u pogledu evro-integracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri", rekla je Kuburovic.

GUTEREŠ ZABRINUT, ODNOSI SVE ZATEGNUTIJI

Gutereš je u izveštaju ocenio je da je protekli period na Kosovu i Metohiji obeležen dogadajima koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa Beograda i Prištinei izrazio zabrinutost zbog prepreka koje ometaju napredak u dijalogu kao i zbog nedostatka primene postignutih sporazuma.

"Prakticna primena sporazuma iz dijaloga bila je ekstremno spora. Nikakvi konkretni koraci nisu ucinjeni na uspostavljanju Zajednice srpskih opština", naveo je izmedu ostalog Gutereš u izveštaju objavljenom na sajtu svetske organizacije.

Kao primer dogadaja koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa Beograda i Prištine, Gutreš je izneo inicijativu za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku i pretnje Dauta Haradinaja etnickim cišcenjem Srba ukoliko sud u Kolmaru izruci njegovog brata Ramuša Srbiji.

"Javni predlog da se Kosovske bezbednosne snage tranformišu u oružane snage zakonskim amandmanom umesto ustavnim promenama izazvao je kontroverzu", a ta inicijativa je naišla na "snažno protivljenje kosovskih Srba, Beograda i medunarodne zajednice, a posebno SAD i NATO," naveo je Gutereš.

On je dodao i da je 7. aprila Daut Haradinaj clan kosovske Skupštine iz Alijanse za buducnost Kosova i brat Ramuša Hardinaja "zapretio ratom i etnickim cišcenjem" Kosova ukoliko njegov brat bude prebacen u Beograd i istakao da su njegove izjave ozbiljno uznemirile srpsku zajednicu na KiM i naišle na snažnu osudu medunarodne zajednice, kosovskog predsednika i UNMIK-a.

Prema njegovim recima, razlog za ozbiljnu zabrinutost predstavlja i porast nacionalizma, a reci i akcije koje potpiruju medunaconalne podele ne doprinose poboljšanju života ljudi ili stabilnosti u regionu.

Kada je rec o povratku raseljenih, generali sekretar UN je izrazio žaljenje što taj proces i dalje nailazi na otpor na lokalnom nivou uz opstrukciju u regionu Istoka.

"Pozivam politicke lidere da ucine aktivniji napor da smanje taj otpor i sprece da lažne price zamagle percepciju i iskrive cinjenice. Iako su povratnici poznati i unapred provereni od strane kosovskih vlasti, neki funkcioneri se i dalje ponašaju neodgovorno podsticuci neosnovane glasine o njima", ukazao je Gutereš.

On je ujedno podsetio sve strane da je sudbina mnogih nestalih još uvek nerešena, istakavši da pružanje odgovora porodicama koje su predugo cekale ostaje humaniterni prioritet i zahteva rešenost zvanicnog rukovodstva obe strane.

CITAKU: KOSOVO JE JEDNAKO SRBIJI

Ambasadorka Kosova u SAD, Vljora Citaku, porucila je danas, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), da Srbija za pomirenje mora da prihvati Kosovo kao sebi jednako, napominjuci da Priština ostaje predana dijalogu sa Beogradom, ali da je umorna od duplih standarda i dvostrukih igara.

Citaku je zahvalila clanicama SB UN na podršci koju su pružali Kosovu od 1993. godine, kada su se Albanci suocavali "sa aparthajdom i zatvaranjima", kao i 1998. i 1999. godine, "kada smo živeli u nocnim morama brutalnosti".

Bili ste uz nas u najtežim danima, kada je milion izbeglica bilo po kampovima u Albaniji i Makedoniji i kada smo se vratili i obnovili svoje domove iz pepela. Sada to više nije potrebno i cinicno je da dolazimo ovde svaka tri meseca i ponavljamo iste price iz politickih razloga, ocenila je Citaku.

Citaku smatra da je posle 18 godina rezoluciji 1244 istekao rok trajanja.

Citaku je podsetila i na izveštaj specijalog izvestioca generalnog sekretara Martija Ahtisarija koji je nezavisnost Kosova predložio kao konacno rešenje, kao i na odluku Medunarodnog suda pravde kojom se navodi da Kosovo nije prekršilo medunarodno pravo time što je proglasilo nezavisnost.

Citaku je istakla da najdiskriminisanija manjina živi u Srbiji, a to su Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveda. Radi se o vidljivoj i konstantnoj diskiminacija Albanaca u obrazovanju, zapošljavanju, javnom sektoru, a o njima nema sednice SB UN, rekla je Citaku.

ŽUSTRA RASPRAVA AMBASADORA

Raspravu ambasadora država clanica SB UN o situaciji na KIM obeležili su suprotstavljeni stavovi o potrebi daljeg angažovanja Unmika, statusu i napretku Kosova ali i jednoglasan poziv na nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

 Dok su Rusija i Kina istakli porebu daljeg snažnog angažovanja Misije UN na Kosovu, SAD i zapadne zemlje su ocenile da je Unmik potrebno postepeno gasiti a izveštaje o KiM prorediti.

Predstavnik Rusije u UN Vladimir Sofronkov upozorio je danas da je dijalog Beograda i Prištine vec mesecima u corsokaku, da su odnosi izmedu Beograda i Prištine pogoršani i da nema poverenja, a odsustvo pritiska Brisela vodi ka tome da Priština radi šta hoce i ne bira reci.

Safronkov je, takode, upozorio da je formiranje vojske Kosova u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244, kao i da su odluke kosovskog parlamenta u vezi procesa protiv Ramu?a Haradinaja u Francuskoj, jednako opasne.

Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i razume zabrinutost Srbije po pitanju Kosova, rekao je ambasador te zemlje pri SB UN. Predstavnik te zemlje je ocenio da bezbednosna situacija na Kosovu ostala relativno stabilna, ali je dodao da neka pitanja ostaju nerešena. Takode je izrazio nadu da ce sve strane ostati posvecene opštem pravcu politickog rešavanju pitanja i primeniti što pre postignute dogovore.

Kina smatra da SB UN treba da zadrži svoju pažnju na Kosovu, i podržava rad UNMIK.

Predstavnica SAD, Mišel Sison, pozvala je na smanjenje Unmika, koji je, kako je ocenila ispunio svoju misiju s obzirom na napredak Kosova tokom proteklih 18 godina i dodala da period izveštavanja o radu Misije treba prorediti sa tromesecnog na šestomesecni ili još duži vremenski raspon.

SAD i sve veci broj clanica SB smatraju da Misiju UN treba polako gasiti jer je ispunila svoj mandat, rekla je ona.

Svoj stqv da je dijalog neopohodna dali su i ambasadori Italije i Švedske.

-----------------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!