Država Srbija i njeni građani su u poslednjih pet godina samo za izbore na centralnom nivou izdvojili skoro devet milijardi dinara, od kojih više od 60 odsto (5,4 milijardi dinara) izdvojeno je za vanredne izbore za čije održavanje nije postojala realna potreba jer je državna administracija funkcionisala nesmetano, a vlast imala stabilnu većinu.

Ovogodišnji predsednički izbori, koji su bili redovni, predstavljaju pete "centralne" izbore u poslednjih pet godina, od kojih su tri izborna ciklusa bila vanredna.

Tokom 2012. organizovani su vanredni predsednički i redovni parlamentarni izbori, 2014. i 2016. održani su vanredni parlamentarni izbori i 2017. redovni izbori za predsednika republike. Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, 1990. godine, održano je 10 predsedničkih i 11 parlamentarnih izbora.

U obrazloženjima za raspisivanje svih vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora u poslednjih pet godina kao osnovni motiv navodi se “nastavak i/ili ubrzanje reformi na putu Srbije ka Evropskoj uniji”.

Svaki izborni ciklus u tom periodu je, međutim, usporio reforme, što je između ostalih konstatovala i sama Evropska komisija u Godišnjim izveštajima o napretku Srbije, u kojima se, recimo, ocenjuje da su izbori "prekinuli zakonodavnu aktivnost" ili "ograničili napredak u implementaciji postignutih sporazuma sa Kosovom".

"Svi vanredni predsednički i parlamentarni izbori, u poslednjih pet godina, održani su uprkos stabilnoj situaciji u državi, koja je konstatovana i u zvaničnim predlozima za njihovo raspisivanje, čime je indirektno negirana realna potreba za njihovim raspisivanjem. Podaci koji se odnose na potrošnju, posebno kada govorimo o predsedničkim izborima, pokazuju na koji način se menjala struktura troškova kampanje, u svakom od izbornih ciklusa, kao i da iznos vanbudžetskih prihoda koji kandidati ili partije mogu da prikupe u velikoj meri zavisi od toga da li se radi o stranci koja je na vlasti ili u opoziciji."– kaže Jovana Strahinić, istraživačica NKD-a.