Suđenje penzionisanom generalu MUP-a Srbije Vlastimiru Đorđeviću, optuženom za zločine nad kosovskim Albancima 1999, počeće pred Haškim tribunalom sredinom oktobra.
Sudija Frederik Harhof je, na raspravi o stanju u postupku, početak suđenja generalu Đorđeviću okvirno zakazao za 13. oktobar.
Đorđević je optužen za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvih šest meseci 1999. U to vreme, general Đorđević je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije.
Đorđevića su 17. juna prošle godine u Budvi uhapsile vlasti Crne Gore i izručile ga Tribunalu. Pred sudijom u Hagu, Đorđević je mesec dana kasnije izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Nakon što se izjasnio o krivici, general Đorđević je tada izjavio da je u Crnoj Gori, gde je uhapšen, boravio od 1. januara 2003. godine. Rekao je da je iz Srbije otišao u maju 2001. i da je do početka 2003. bio u "više zemalja u inostranstvu".
Pre hapšenja Đorđevića, tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte je više puta, uključujući i pred Savetom bezbednosti UN, tvrdila da se on godinama krije u Rusiji.
Sudija Frederik Harhof je, na raspravi o stanju u postupku, početak suđenja generalu Đorđeviću okvirno zakazao za 13. oktobar.
Đorđević je optužen za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvih šest meseci 1999. U to vreme, general Đorđević je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije.
Đorđevića su 17. juna prošle godine u Budvi uhapsile vlasti Crne Gore i izručile ga Tribunalu. Pred sudijom u Hagu, Đorđević je mesec dana kasnije izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Nakon što se izjasnio o krivici, general Đorđević je tada izjavio da je u Crnoj Gori, gde je uhapšen, boravio od 1. januara 2003. godine. Rekao je da je iz Srbije otišao u maju 2001. i da je do početka 2003. bio u "više zemalja u inostranstvu".
Pre hapšenja Đorđevića, tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte je više puta, uključujući i pred Savetom bezbednosti UN, tvrdila da se on godinama krije u Rusiji.
Stanišić u pritvoru do odluke o žalbi tužilaca
Optuženi Jovica Stanišić ostaće u pritvoru Haškog tribunala do odluke apelacionog veća o žalbi Tužilaštva na odluku o njegovom privremenom oslobađanju, pošto su sudije odbile zahtev odbrane da on bude pušten i pored te žalbe.
Krajem maja, odluka sudskog veća da Stanišić bude pušten na lečenje u Beograd suspendovana je odmah pošto je doneta zbog žalbe koju su uložili tužioci.
Stanišićevi branioci uzvratili su hitnim zathevom da Stanišić bude pušten i pre odluke o žalbi zato što njegovo zdravstveno stanje zahteva hitno lečenje.
Apelaciono veće Tribunala odbilo je, međutim, taj zahtev, ocenjujući da u sudskom pritvoru u Sheveningenu postoje svi uslovi za lečenje Stanišića dok ne bude doneta odluka o žalbi Tužilaštva.
Stanišića, bivšeg načelnika SDB, i njegovog pomoćnika Franka Simatovića zvanog Frenki, Tribunal je optužio za zločine u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Prema nalazima lekara u Hagu, Stanišić pati od teške depresije sa psihotičnim obeležjima, hronične bolesti organa za varenje (ulceralni kolitis, paučitis) i kamena u bubregu.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću je počelo 28. aprila u odsutnosti Stanišića, koji nije bio dovoljno zdrav da bude u sudnici, a odbijao je da proces prati preko video-veze iz pritvora.
Pošto se odbrana žalila na suđenje u odsustvu bolesnog Stanišića, apelaciono veće Tribunala je naložilo da suđenje bude prekinuto na najmanje tri meseca zbog lečenja optuženog, te da "započne" kada se proceni da to dozvoljava Stanišićevo zdravstveno stanje.
(Beta/MONDO))
Krajem maja, odluka sudskog veća da Stanišić bude pušten na lečenje u Beograd suspendovana je odmah pošto je doneta zbog žalbe koju su uložili tužioci.
Stanišićevi branioci uzvratili su hitnim zathevom da Stanišić bude pušten i pre odluke o žalbi zato što njegovo zdravstveno stanje zahteva hitno lečenje.
Apelaciono veće Tribunala odbilo je, međutim, taj zahtev, ocenjujući da u sudskom pritvoru u Sheveningenu postoje svi uslovi za lečenje Stanišića dok ne bude doneta odluka o žalbi Tužilaštva.
Stanišića, bivšeg načelnika SDB, i njegovog pomoćnika Franka Simatovića zvanog Frenki, Tribunal je optužio za zločine u Hrvatskoj i BiH 1991-95.
Prema nalazima lekara u Hagu, Stanišić pati od teške depresije sa psihotičnim obeležjima, hronične bolesti organa za varenje (ulceralni kolitis, paučitis) i kamena u bubregu.
Suđenje Stanišiću i Simatoviću je počelo 28. aprila u odsutnosti Stanišića, koji nije bio dovoljno zdrav da bude u sudnici, a odbijao je da proces prati preko video-veze iz pritvora.
Pošto se odbrana žalila na suđenje u odsustvu bolesnog Stanišića, apelaciono veće Tribunala je naložilo da suđenje bude prekinuto na najmanje tri meseca zbog lečenja optuženog, te da "započne" kada se proceni da to dozvoljava Stanišićevo zdravstveno stanje.
(Beta/MONDO))
Pridruži se MONDO zajednici.
