Iako ustavni rok za konstituisanje parlamenta ističe 7. avgusta, stručnjaci tumače da kršenja tog akta neće biti jer je Skupština praktično rad započela 3. avgusta, pa prema tim tumačenjima mogla bi, čini se, da traje u nedogled, a jedino što bi takvo stanje moglo da zaustavi je ili izbor predsednika ili raspisivanje novih izbora.

Poznavaoci kosovskih prilika, međutim, upozoravaju da je Priština ušla u institucionalnu krizu i da bi ova situacija, ako se nastavi, mogla da proizvede ozbiljne negativne posledice.

Današnja sednica je, naime, odložena zato što je velika, tzv. ratna koalicija stranaka okupljenih oko Demokratske partije Kosova bojkotovala zasedanje, a njoj pripada pravo da predloži predsednika Skupštine.

Kosovo: BOJKOT Tačija

Veliku koaliciju, inače, čine DPK, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, koji je i kandidat za premijera te koalicije, i Inicijative za Kosovo.

Nakon što je sednica prekinuta, šefovi poslaničkih grupa su održali konsultativni sastanak, ali ni na tom sastanku nije postignuta saglasnost da se konsultacije nastave u sredu, 9. avgusta.

Juče je bilo očigledno da aktuelni predsednik parlamenta Kadri Veselji ne može da dobije većinu za reizbor, pa je iz te koalicije najavljeno da će oni danas predložiti drugog kandidata, preneli su prištinski mediji.

To se, međutim, nije dogodilo, a mimo očekivanja iz "ratne koalicije" su poručili da će novog kandidata za predsednika predložiti samo pod uslovom da parlament istovremeno glasa za predsednika parlamenta i vladu Ramuša Haradinaja, iako on zvanično od predsednika Hašima Tačija nije ni dobio mandat za formiranje vlade.

Taj predlog je odbijen na inicijativu pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, koji optužuju tzv. pobedničku koaliciju da blokira formiranje institucija.

I Vilijam Voker na sednici kosovske skupštine

Iz svega je jasno da pobednička koalicija ne može da obezbedi parlamentarnu većinu ni za izbor predsednika parlamenta, pa samim tim ni za formiranje nove vlade.

U toj situaciji pokret Samoopredeljenje, čiji je kandidat za premijera Aljbin Kurti i Demokratski savez Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe vide šansu da novu vladu formiraju oni.

Inače, velika, tzv. ratna koalicija je na izborima 11. juna osvojila 39 poslaničkih mesta, što znači da i sa poslanicima nacionalnih manjina, njih ukupno 20, nema neophodnu većinu od 61 glasa za izbor predsednika parlamenta i vlade.

AFP: Kriza na Kosovu

S obzirom na to da konstitutivnu sednicu kosovske skupštine prate mnoge neizvesnosti, stručnjaci tvrde da prva sednica ne bi trebalo da bude prekinuta bez nekog većeg razloga, ali i da njeno trajanje i nakon 7. avgusta kada je ustavni rok za konstituisanje ne bi značilo ozbiljno kršenje Ustava.

Stručnjaci tumače i da je Skupština konstituisana jer je potvrđen mandat poslanika i svaka naredna sednica se smatra nastavkom prve konstitutivne, te stoga, kako tvrde, nema ustavnog prekršaja.

To praktično znači da pobednička koalicija može u nedogled da predlaže nove kandidate za predsednika parlamenta i sve to u okviru konstitutivne sednice.

Blokada parlamenta na ovaj način mogla bi biti prevaziđena samo novim izborima, ali to nikako ne odgovara svim strankama, kažu stručnjaci.