Policija u stanu u kojem se krio Radovan Karadžić pronašla kopije materijala sa sednica Generalštaba Vojske RS, kaže Ivica Dačić. Prilikom pretresa pronađeni rokovnici i beleške Karadžića. U Srbiji postoji 61 čovek pod imenom Dragan Dabić, navodi ministar.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je policija u stanu u kojem se krio Radovan Karadžić pronašla kopije materijala sa sednica Generalštaba Vojske Republike Srpske.
Dačić je na sednici Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije o okolnostima Karadžićenog hapšenja rekao da su prilikom pretresa tog stana 25. jula pronađeni rokovnici i beleške Radovana Karadžića i da je sve to predato istražnom sudiji veća za ratne zločine Milanu Dilpariću.
Ministar unutrašnjih poslova je ponovio da MUP nije učestvovao u lociranju, privođenju i pritvaranju Radovana Karadžića.
"Nacionalni savet je izdao saopštenje da su Karadžića uhapsile službe bezbednosti, a MUP nije služba bezbednosti", naglasio je Dačić.
Sednici Odbora ne prisustvuje direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Saša Vukadinović. Predsednik Odbora Dragan Todorović kazao je na početku sednice da je obavešten da je direktor BIA na sastanku "koji će duže trajati".
Obraćajući se članovima Odbora, Dačić je još rekao da je zadatak MUP-a po dobijanju informacije o hapšenju bio da obezbedi zgradu Specijalnog suda i javni red i mir, kao i da kasnije obezbedi učesnike skupova, novinare i strane ambasade.
Ministar unutrašnjih poslova je izrazio žaljenje što je došlo do incidenta, pozvao na uzdržanost i podsetio da su dvojica osumnjičenih za napade na novinare privedeni i pritvoreni i da se traga sa ostalima.
Dačić je rekao da je Dilparić MUP-u naredio da mu dostavi podatke o ličnim dokumentima izdatim na ime Dragana Dabića i dodao da u Srbiji postoji 61 čovek sa tim imenom.
"Utvrđeno je da je 20. aprila 1999. godine izdata lična karta na ime Dragana Dabića sa prebivalištem u Rumi", rekao je on i dodao da su svi podaci u toj ispravi isti kao u ličnoj karti pronađenoj kod Karadžića.
Predsednik Odbora Dragan Todorović rekao je na početku sednice da sve činjenice upućuju na to da su prilikom hapšenja, kako je naglasio, 18. jula grubo prekršeni Ustav i zakon jer Karadžić nije odmah obavešten o razlozima hapšenja i nije mu omogućeno da nekoga obavesti o hapšenju, niti je u zakonskom roku od 48 sati izveden pred istražnog sudiju.
"Postoje dve mogućnosti, da je Karadžića uhspsila ili BIA ili VBA. Direktor VBA Sretko Kovač mi je rekao da VBA nema dodira sa hapšenjem", rekao je Todorović.
Član Nenad Milić (LDP) optužio je Todorovića da je iskoristio govornicu Odbora da iznosi svoje stavove kao činjenice.
Marko Đurišić (ZES) je rekao da je Todorović sazvao sednicu kako bi je zloupotrebio za pripremu mitinga SRS i na njegov predlog Odbor je usvojio da druga tačka bude informacija o događajima koji su usledili posle hapšenja.
Dačić je još naveo da je spreman da podnese pisani isveštaj Odboru, ali da je to učinio usmeno zato što je usmeno i pozvan na sednicu.
Odbor je zaključio da su službe bezbednosti Srbije u skladu sa zakonom pronašle i uhapsile haškog optuženika Radovana Karadžića.
"Na taj način je potvrđen pravni poredak Srbije i iskazana potpuna privrženost Srbije poštovanju međunarodnog prava", navodi se u zaključcima koje je odbor usvojio nakon dva i po sata zasedanja.
Odbor je većinom glasova zaključio i da su borba za poštovanje međunarodnog prava i ispunjavanje međunarodnih obaveza u vezi sa optuženima pred Haškim tribunalom neophodni elementi borbe za očuvanje Kosova i Metohije.
Protiv takvog zaključka glasali su članovi odbora iz Sprske radikalne stranke.
Odbor za odbranu i bezbednost je jednoglasno usvojio predlog da od BIA, VBA i Vojnoobaveštajne službe zatraži pismenu informaciju o hapšenju Karadžića.
Konstatovano je i da pretnje smrću predsedniku Srbije Borisu Tadiću, kao i bilo kojem građaninu, nasilje nad novinarima, pozivi na linč, jezik mržnje i nasilničko ponašanje dovode do opasnog zaoštravanja političkih prilika u Srbiji, pa je odbor pozvao sve učesnike u javnom i političkom životu da se uzdrže od takvog ponašanja.
"Odbor zahteva od nadležnih državnih organa da u skladu sa zakonom, preduzmu sve mere i radnje kako bi otkrili i procesuirali počionioce kaznenih dela kojima se ugrožava bezbednost predstavnika najviših državnih organa, narušava javni red i mir, uništava imovina", piše u zaključcima odbora.
Bivši predsednik Republike Srpske i jedan od najtraženijih haških begunaca uhapšen je u Beogradu u ponedeljak, 21. jula, posle 13 godina skrivanja.
Haško tužilaštvo Karadžića tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima koji nisu srpske nacionalnosti u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Inače, sve pravne pretpostavke za izručenje Karadžića sudu u Hagu nisu još ispunjene zbog slučaja oko žalbe na odluku o izručenju čiji glavni akter je Radovanov advokat Svetozar Vujačić.
(Beta/MONDO)
Dačić je na sednici Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije o okolnostima Karadžićenog hapšenja rekao da su prilikom pretresa tog stana 25. jula pronađeni rokovnici i beleške Radovana Karadžića i da je sve to predato istražnom sudiji veća za ratne zločine Milanu Dilpariću.
Ministar unutrašnjih poslova je ponovio da MUP nije učestvovao u lociranju, privođenju i pritvaranju Radovana Karadžića.
"Nacionalni savet je izdao saopštenje da su Karadžića uhapsile službe bezbednosti, a MUP nije služba bezbednosti", naglasio je Dačić.
Sednici Odbora ne prisustvuje direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Saša Vukadinović. Predsednik Odbora Dragan Todorović kazao je na početku sednice da je obavešten da je direktor BIA na sastanku "koji će duže trajati".
Obraćajući se članovima Odbora, Dačić je još rekao da je zadatak MUP-a po dobijanju informacije o hapšenju bio da obezbedi zgradu Specijalnog suda i javni red i mir, kao i da kasnije obezbedi učesnike skupova, novinare i strane ambasade.
Ministar unutrašnjih poslova je izrazio žaljenje što je došlo do incidenta, pozvao na uzdržanost i podsetio da su dvojica osumnjičenih za napade na novinare privedeni i pritvoreni i da se traga sa ostalima.
Dačić je rekao da je Dilparić MUP-u naredio da mu dostavi podatke o ličnim dokumentima izdatim na ime Dragana Dabića i dodao da u Srbiji postoji 61 čovek sa tim imenom.
"Utvrđeno je da je 20. aprila 1999. godine izdata lična karta na ime Dragana Dabića sa prebivalištem u Rumi", rekao je on i dodao da su svi podaci u toj ispravi isti kao u ličnoj karti pronađenoj kod Karadžića.
Predsednik Odbora Dragan Todorović rekao je na početku sednice da sve činjenice upućuju na to da su prilikom hapšenja, kako je naglasio, 18. jula grubo prekršeni Ustav i zakon jer Karadžić nije odmah obavešten o razlozima hapšenja i nije mu omogućeno da nekoga obavesti o hapšenju, niti je u zakonskom roku od 48 sati izveden pred istražnog sudiju.
"Postoje dve mogućnosti, da je Karadžića uhspsila ili BIA ili VBA. Direktor VBA Sretko Kovač mi je rekao da VBA nema dodira sa hapšenjem", rekao je Todorović.
Član Nenad Milić (LDP) optužio je Todorovića da je iskoristio govornicu Odbora da iznosi svoje stavove kao činjenice.
Marko Đurišić (ZES) je rekao da je Todorović sazvao sednicu kako bi je zloupotrebio za pripremu mitinga SRS i na njegov predlog Odbor je usvojio da druga tačka bude informacija o događajima koji su usledili posle hapšenja.
Dačić je još naveo da je spreman da podnese pisani isveštaj Odboru, ali da je to učinio usmeno zato što je usmeno i pozvan na sednicu.
Odbor je zaključio da su službe bezbednosti Srbije u skladu sa zakonom pronašle i uhapsile haškog optuženika Radovana Karadžića.
"Na taj način je potvrđen pravni poredak Srbije i iskazana potpuna privrženost Srbije poštovanju međunarodnog prava", navodi se u zaključcima koje je odbor usvojio nakon dva i po sata zasedanja.
Odbor je većinom glasova zaključio i da su borba za poštovanje međunarodnog prava i ispunjavanje međunarodnih obaveza u vezi sa optuženima pred Haškim tribunalom neophodni elementi borbe za očuvanje Kosova i Metohije.
Protiv takvog zaključka glasali su članovi odbora iz Sprske radikalne stranke.
Odbor za odbranu i bezbednost je jednoglasno usvojio predlog da od BIA, VBA i Vojnoobaveštajne službe zatraži pismenu informaciju o hapšenju Karadžića.
Konstatovano je i da pretnje smrću predsedniku Srbije Borisu Tadiću, kao i bilo kojem građaninu, nasilje nad novinarima, pozivi na linč, jezik mržnje i nasilničko ponašanje dovode do opasnog zaoštravanja političkih prilika u Srbiji, pa je odbor pozvao sve učesnike u javnom i političkom životu da se uzdrže od takvog ponašanja.
"Odbor zahteva od nadležnih državnih organa da u skladu sa zakonom, preduzmu sve mere i radnje kako bi otkrili i procesuirali počionioce kaznenih dela kojima se ugrožava bezbednost predstavnika najviših državnih organa, narušava javni red i mir, uništava imovina", piše u zaključcima odbora.
Bivši predsednik Republike Srpske i jedan od najtraženijih haških begunaca uhapšen je u Beogradu u ponedeljak, 21. jula, posle 13 godina skrivanja.
Haško tužilaštvo Karadžića tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima koji nisu srpske nacionalnosti u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Inače, sve pravne pretpostavke za izručenje Karadžića sudu u Hagu nisu još ispunjene zbog slučaja oko žalbe na odluku o izručenju čiji glavni akter je Radovanov advokat Svetozar Vujačić.
(Beta/MONDO)
