"Ponudii su da svedočim protiv Miloševića i da onda 'nestanem', da se moja porodica i ja sklonimo u neku zemlju po izboru, da dobijem novi identitet...Očekivali su da ću to da prihvatim, a ja to nisam uzimao u razmatranje", izjavio je Šainović za "Kurir".

Smatrao je, kaže, da nema prava da se skloni.

"A pretnja, ako ne prihvatim, bila je - doživotina robija. Međutim, mislio sam da je ta alternativa gora od doživotne robije", rekao je Šainović.

On je ocenio i da Milošević zaslužuje spomenik u Beogradu. "On je veliki državnik iz teškog vremena, ogromna je njegova uloga u odbrani interesa srpskog naroda".

Šainović, koji je ovih dana izabran u najviše rukovodstvo SPS kaže da je Ivica Dačić lično predložio Glavnom odboru stranke da bude izabran na tu funkciju.

Šainović: Ovo je istina o Vokerovoj ulozi u Račku

"Meni je drago, jer je to poštovanje od onih koji su meni najdraži - moji drugovi. To je pažnja prema jednom dugogodišnjem radu i naporu", rekao je Šainović u intervjuu "Kuriru".

Nekadašnji potpredsednik Vlade pre dve i po godine vratio u Srbiju nakon odslužene dve trećine kazne po presudi Haškog tribunala.

Uspon i pad Miloševića, dan kada je došao na vlast

Šainović se predao Tribunalu 2. aprila 2002. godine, a 2009. osuđen je na zatvorsku kaznu od 22 godine. On se žalio na presudu, pa mu je kazna 2014. godine smanjena na 18 godina.

Haški tribunal je teretio Šainovića za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. godine.

Nova teorija: “Miloševića ubili droperidolom”