Napredak u izmenama u radu javne/državne takođe se ocenuje u procesu pridruživanja EU a, saopštio je Centar za evropske politike (CEP), u Izveštaju o reformi javne uprave za 2016-2017. godinu u najvećem broju pokazatelja koji se mere (40 odsto od ukupnog broja) napredak Srbije se ocenjuje trojkom, na skali od 0 do 5.

Prema saopštenju, skoro polovina je ocenjena jedinicom ili dvojkom, dok je samo 8 odsto četvorki, a nijedna petica.

Programska direktorka CEP Milena Lazarević ukazuje da bi Srbija, u ovoj fazi procesa integracije u EU, "morala da beleži znatno bolje ocene u svim oblastima reforme javne uprave, jer naš napredak ka članstvu u velikoj meri zavisi od sposobnosti administracije".

"Najlošije stojimo u domenu planiranja rada Vlade i državnih organa, u uključivanju i izveštavanju javnosti o radu Vlade, kao i u oblasti državne službe, gde je visok stepen politizacije sistema, naročito na nivou direktora i pomoćnika ministara", precizirala je Lazarević.

Ako mi nastavimo da stagniramo, dok drugi napreduju, upozorila je Lazarević, Srbija uskoro neće moći da se u regionu pohvali snažnom upravom i dobrim kapacitetima.

Lazarević napominje da su u izveštaju naročito istaknuti problemi transparentnosti i otvorenosti procesa donošenja strategija i zakona.

Budući da se 65 odsto zakona u Skupštini donosi po hitnom postupku, javna rasprava često izostaje, a u parlamentu je rasprava gotovo onemogućena, objašnjava Lazarević.

"Kritikovani smo i zato što se ne objavljuju izveštaji o realizaciji planova rada Vlade i raznih strategija", dodala je ona, "ali i zbog toga što se ne objavljuje veliki broj akata koji Vlada donosi, budući da ih donosi kao zaključke, koje po sadašnjem zakonu nije ni dužna da objavljuje".

Ništa od platnih razreda, bar do 2019.

Lazarević smatra da je šteta što već nisu usvojeni neki zakoni na kojima se predano radilo u protekloj godini, jer bi ovaj izveštaj zabeležio napredak u tim oblastima.

To su, pre svega, Zakon o planskom sistemu, koji bi trebalo da obezbedi da se modernizuje sistem planiranja i kreiranja javnih politika, kao i izmene Zakona o državnoj upravi, koje bi obezbedile uvođenje sistematičnih konsultacija sa javnošću.

"Ako parlament donese ove zakone, i ako se njihovoj primeni ozbiljno pristupi, Srbija će biti na dobrom putu da stvori jedan bolje usklađen, odgovoran i transparentan sistem za planiranje rada Vlade, uz pravovremeno uključivanje javnosti u kreiranje propisa i strategija", predvidela je Lazarević.

DRŽAVA U VD STANJU

Izveštaj SIGME posebno naglašava sada već dugogodišnji gorući problem prevelikog broja državnih službenika koji su postavljeni kao "vršioci dužnosti", odnosno, problem sveopšteg "v.d" stanja u upravi, gde je 60 odsto najviših službenika tako postavljeno.

Za ovo je "kriv" Zakon o državnim službenicima, koji sadrži odredbe koje omogućavaju da se na period i do devet meseci na najviša službenička mesta imenuju ljudi koji nisu prošli nikakve provere kompetencija i radnog iskustva.

U saopštenju CEP upozorava da je neodrživo ovakvo stanje, u kome se ovi "službenici" drže u stalnoj neizvesnosti za posao, čime se umanjuju njihova sposobnost i spremnost da se odupru spornim političkim nalozima svojih pretpostavljenih.

"Ovakav sistem pada u ruke političkog establišmenta, i neizbežno vodi odlivu najkvalitetnijih kadrova iz vrha državne službe, upravo u trenutku kada bi Srbija trebalo da znatno ubrza svoju integraciju u EU", rekla je Lazarević.

U međuvremenu je počelo da se radi na rešavanju nekih od ovih problema, budući da su pripremljene brojne analize, predlozi za izmene zakona, okviri za merenje sposobnosti i znanja kandidata za zapošljavanje...

Loša javna uprava glavni generator korupcije

Pozitivan korak je i formiranje Akademije za javnu upravu, koja bi tek trebalo da otpočne rad, ali bi mogla da unapredi profesionalnost državne uprave.

Prema saopštenju CEP, Srbija je dalje kritikovana i zbog lošeg nadzora nad institucijama u sistemu i slabe odgovornosti unutar sistema, kao i slabog poverenja građana u nadležne institucije i sudove.