"Očigledno nemoćan da u delo provede obaveze koje je preuzeo u ime SAD, Holbruk je prešao na plan B - likvidaciju Radovana Karadžića."
Haški tribunal objavio je pisani podnesak Radovana Karadžića u kojem bivši lider Srba u BiH tvrdi da se 1996. američki izaslanik Ričard Holbruk, u ime SAD, obavezao da Karadžić neće biti "procesuiran pred Tribunalom", ako se povuče iz javnog života.
"Godine 1996. mojim opunomoćenim predstavncima, državnicima i ministrima, gospodin Ričard Holbruk je u ime SAD izneo ponudu... Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa javnih, već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene... jednom rečju, da budem potpuno nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja", tvrdi Karadžić.
Zauzvrat, prema podnesku, Holbruk je u ime SAD preuzeo obavezu da Karadžić ne bude izveden pred Haški tribunal i da Srpskoj demokratskoj stranci ne bude zabranjeno učešće na izborima u Republici Srpskoj 1996.
"A što se mene tiče, gospodin Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom...", tvrdi Karadžić, napominjući odmah zatim da "u medijima postoje dokazi o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na Tribunal".
Karadžić tvrdi i da je tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt predlagala predsednici RS Biljani Plavšić "da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku ili da se pomerim makar i u Bijeljinu, samo da odem sa Pala". Ti predlozi, po Karadžiću, "potpuno su u skladu sa ovim sporazumom, koji nije bio privatni Holbrukov posao, već državna stvar".
Karadžić navodi i da je "svoje obaveze iz sporazuma ispunio istog dana", ali da je mesecima "nakon sprovođenja sporazuma sa SAD", bio oprezan u kretanju, "ne zbog međunarodnih snaga pored kojih sam prolazio tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu"
U podnesku na četiri strane, koji je podneo pošto mu juče sudija Alfons Ori nije dozvolio da ga pročita tokom prvog pojavljivanja u sudnici, Karadžić sugeriše i da su, pošto se povukao iz politike i javnog života, SAD i Holbruk organizovale potragu za njim u nameri da ga likvidiraju.
"Međutim, naše obaveštajne službe su zapazile brojne agresivne akitvnosti međunarodnih snaga na mestima koja bih ja neposredno pre toga napustio. Te akcije su bile jasno struktuirane da se neko munjevito likvidira, nikako da se uhapsi... Namera da me likvidiraju bila je više nego očigledna, što potvrđuju i aktuelne izjave gospodina Holbruka da žali što se ovde ne izriče smrtna kazna, pa ni meni ne može biti izrečena, iako bi on toliko želeo", piše u Karadžićevom podnesku.
Karadžić tvrdi da je "očigledno nemoćan da u delo provede obaveze koje je preuzeo u ime SAD", Holbruk "prešao na plan B - likvidaciju Radovana Karadžića". Sporazum, koji je trebalo da mu "obezbedi spokojstvo i slobodu", navodi Karadžić, postao je tako "izvor krajnje opasnosti po moj život i za živote i sigurnost moje porodice, pa i prijatelja"."Godine 1996. mojim opunomoćenim predstavncima, državnicima i ministrima, gospodin Ričard Holbruk je u ime SAD izneo ponudu... Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa javnih, već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene... jednom rečju, da budem potpuno nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja", tvrdi Karadžić.
Zauzvrat, prema podnesku, Holbruk je u ime SAD preuzeo obavezu da Karadžić ne bude izveden pred Haški tribunal i da Srpskoj demokratskoj stranci ne bude zabranjeno učešće na izborima u Republici Srpskoj 1996.
"A što se mene tiče, gospodin Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom...", tvrdi Karadžić, napominjući odmah zatim da "u medijima postoje dokazi o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na Tribunal".
Karadžić tvrdi i da je tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt predlagala predsednici RS Biljani Plavšić "da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku ili da se pomerim makar i u Bijeljinu, samo da odem sa Pala". Ti predlozi, po Karadžiću, "potpuno su u skladu sa ovim sporazumom, koji nije bio privatni Holbrukov posao, već državna stvar".
Karadžić navodi i da je "svoje obaveze iz sporazuma ispunio istog dana", ali da je mesecima "nakon sprovođenja sporazuma sa SAD", bio oprezan u kretanju, "ne zbog međunarodnih snaga pored kojih sam prolazio tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu"
U podnesku na četiri strane, koji je podneo pošto mu juče sudija Alfons Ori nije dozvolio da ga pročita tokom prvog pojavljivanja u sudnici, Karadžić sugeriše i da su, pošto se povukao iz politike i javnog života, SAD i Holbruk organizovale potragu za njim u nameri da ga likvidiraju.
"Međutim, naše obaveštajne službe su zapazile brojne agresivne akitvnosti međunarodnih snaga na mestima koja bih ja neposredno pre toga napustio. Te akcije su bile jasno struktuirane da se neko munjevito likvidira, nikako da se uhapsi... Namera da me likvidiraju bila je više nego očigledna, što potvrđuju i aktuelne izjave gospodina Holbruka da žali što se ovde ne izriče smrtna kazna, pa ni meni ne može biti izrečena, iako bi on toliko želeo", piše u Karadžićevom podnesku.
Plan B - likvidacija
Kao primer za to, on navodi upad snaga Sfora u kuću paljanskog sveštenika Jeremije Starhovlaha čiji je cilj bio "da ubije sve muškarce na koje naleti", a koji su Starovlah i njegov sin "jedva preživeli"
"Želja gospodina Holbruka da ja nestanem, po mogućnosti pre nego što iznesem ovu i druge istine, danas je još svežija i jača, a aktivnosti na njenom ostvarenju neumorna. Pod tom aktivnošću i opasnošću po svoj život, ja treba da sedim na mestu koje je njemu i njegovim prijateljima poznato i spremam odbranu. Tu ne može biti nikakve regularnosti, jer ja ne znam koliko je duga ruka Holbruka ili gđe Olbrajt... i da li me ta ruka može dosegnuti i ovde", tvrdi Karadžić.
On navodi i da se, posle "tih prvih pokušaja likvidacije" i "kršenja sporauzma sa SAD", našao pred izborom: "ili da se skrivam kao slobodan čovek, ili da nađem način da bezbedno izađem pred Tribunal".
"Odlučio sam da izađem pred Tribunal", naglašava Karadžić, ali odmah dodaje da mu je "postalo jasno da ne sme da izađe pred Tribunal" nakon što su "istražitelji Tužilaštva", lažno se predstavljajući kao "istražitelji Tribunala", uz dozvolu vlasti RS, "vršljali" po arhivama na Palama i odneli 300 dokumenata, nerado uzimajući "oslobađajuće dokumente".
"Tada mi je postalo jasno da ne smem da dođem pred Tribunal, jer neće biti ispunjene pretpostavke za regularan proces, tim pre što je jedan od glavnih tužilaca rekla u javnosti sa nesumnjivom sigurnošhcu kako ću nesumnjivo dobiti kaznu doživotnog zatvora", piše Karadžić.
"74 sata nisam postojao"
Karadžić u podnesku tvrdi i da su ga "nepoznati civili", "čiju značku u munjevitom pokazivanju nisam mogao da identifikujem", "oteli" u Beogradu i, ne saopštavajući mu prava i ne dozvoljavajći da kontaktira sa bilo kim, "držali na nepoznatom mestu 74 sata" pre nego što su ga predali sudu.
"Ta 74 sata ja nisam postojao", naglašava Karadžić.
Navodeći da su njegovo prebacivanje u Hag pratile "brojne drastične neregularnosti', Karadžić "kao prvu" ističe "medijsku hajku" u kojoj je odavno proglašen za ratnog zločinca, "tako da je sada mnogima nezamislivo da se u ovom sudu donese oslobađajuća presuda u mom slučaju"
"Verujem da ova činjenica ozbiljno ugrožava sam proces i isključuje mogućnost regularnosti", naglašava Karadžić.
Na kraju podneska, Karadžić se pita i "kakvu regularnost može očekivati kad se sve odvija u atmosferi u kojoj niko živ na svetu ne veruje da je, bez obzira na istine koje će se pokazati u ovoj sobi, moguća oslobađajuća presuda" i "nakon atmosfere linča u medijima i javnosti, kojoj toliko doprinosi bivši, a možda i budući visoki diplomata velike sile kakva je SAD, a i drugi iz tima predsednika Klintona kojima se žuri da me vide mrtvog".
Bivši predsednik RS, optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH, juče je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odložio izjašnjavanje o krivici za 30 dana.
Holbruk je, gostujući na američkoj TV mreži CNN, negirao Karadžićeve navode.
(Beta/MONDO)
