Dusanov zakonik 669 godina

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Srbija

Carski ustav Srbije: 669 godina Dušanovog zakonika

Izvor MONDO/Srna
Izvor MONDO/Srna

Na današnji dan pre 669 godine donet je Dušanov zakonik, najvažniji i najstrožiji zakonik srpske srednjovekovne države kojim su utvrđena opšta načela njenog uređenja.

car dušan, dušan silni, sud, palata pravde Izvor: MONDO/Petar Stojanović

Iako je u narodu kao najpoznatiji "moto" ovog zakonika uzeto načelo "oko za oko zub za zub", zakonik je mnogo važniji kao svojevrstan ustav, jer uveo je načelo da niko, pa ni vladar, nije iznad zakona.

Jedini predstavnik svetorodne dinastije Nemanjića koji nije proglašen za sveca (jer se nije u svemu slagao s crkvom) i prvi srpski car, Dušan Silni, bio je najveći vladar teritorije na kojoj se danas prostire Srbija.

Za vreme Dušana Silnog, nominalno "gospodara Srba i Grka", njegova država (ne treba je poistovećivati sa Srbijom u smislu nacionalnih država koje su tvorevine novog veka) obuhvatala je teritorije čak osam današnjih država.

Mito i kleveta - posla razbojnička

Laž, mito i kleveta smatrali su se takođe velikim prestupima. Falsifikovanje dokumenata kažnjavalo se oduzimanjem onoga što je se pokušalo prikriti. Za primanje mita oduzimala se sva imovina, dok se klevetnik poistovećivao sa razbojnikom.

Svoju vladavinu, pretposlednji vladar iz nemanjićke loze učvrstio je jakim zakonodavstvom koje je vrhunac dostiglo u Dušanovom zakoniku.

Dušan je rad na Zakoniku počeo odmah nakon krunisanja za cara 1346. godine, a do danas je poznato da postoji 24 prepisa.

Ovaj najvažniji zakon srednjovekovne Srbije donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika na Vaznesenje Gospodnje 21. maja 1349. godine u njegovoj prestonici Skoplju, a dopunjen 31. avgusta 1354. godine u Seru.

Dopunjeno izdanje zakonika sadržalo je 201 član.

Izrađen je na temeljima Zakonopravila svetog Save, a u određenim delovima Dušan direktno upućuje na ovaj dokument. Osim toga, jednim delom se oslanja na vizantijsko pravo.

Zakonik je usvojen kako bi se srpska država uredila propisima koji bi važili za čitavo carstvo i za sve njegove podanike.

Ovaj zakonik upamćen je kao strog. Prema istorijskim podacima doprinio je opadanju kriminala u vreme carske Srbije, a uređivao je neke od najčešćih prestupa današnjice - krađe, preljube, povrede ugleda i časti.

Osim odredbi ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže slojeve.

Imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. iz vizantijskog prava je preuzeo svevrste kažnjavanja sakaćenejm - osim kastracije.

Ono što je specifično za ovaj carski akt jeste i činjenica da, osim svetovnih prestupa, uređuje i duhovna pitanja.

"Pričvrljiti", "skinuti mrak" i druge anegdote "Nemanjića"!

Među prvim stvarima koje zakonik uređuje jesu bračni odnosi. Član dva i tri ovog zakonika kažu da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to učini "takvi da se rastave".

Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, te se kažnjavala čak i "blud među supružnicima".

"Ako vlastelinka učini blud sa svojim čovekom, da im se obema ruke odseku i nos sareže", navodi se u ovom zakoniku.

U Zakoniku: Imovina, eutanazija, surogat, gej brak

Dušanovim zakonikom silovatelji i pedofili su se kažnjavali na sledeći način: "I koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže, a ako sebar uzme vlastelinku silom, da se obesi, a ako svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke odseku i nos sareže".

Psovanje se kažnjavalo novčano. U 55. članu kaže se da "ako vlastelin ili vlastelinčić opsuje sebra, da plati sto prepera, ako li sebar opsuje vlastelina ili vlastelinčića, da plati sto perpera i da se osmudi".

U vreme cara Dušana prestupi načinjeni pod dejstvom opojnih pića kažnjavali su se vađenjem očiju, batinama ili sečom udova.

"Pijanica otkuda ide i ozledi koga ili poseče ili okrvavi, a ne ubije, takvomu pijanici da se oko iskopa i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

pixel

Dace Bog da obnovimo Dusanovo carstvo, da se moralno vratimo u srednji vek, vratimo prave srpske zakone, a da naucno i tehnoloski napredujemo.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader