"Tokom ratova devedesetih, desetine hiljada nevinih civila izgubilo je živote u bezumnom ratnom nasilju i želim da ovom prilikom izrazim saučešće porodicama poginulih u ratovima devedesetih, uključujući i one koji su stradali u vazdušnim napadima NATO snaga", naveo je Skot.

Prilikom polaganja venca u parku Rozali Morton u okviru "Dana slobode", manifestacije povodom godišnjica oslobođenja Beograda, Skot je podsetio na dugu tradiciju prijateljstva između američkog i srpskog naroda i naveo da to prijateljstvo, kao i svako drugo, nije bilo bez poteškoća.

"Preko puta ovog parka je drugi deo bolnice 'Dragiša Mišović' koji je tužni podsetnik da naši odnosi nisu uvek bili dobri. Tokom kratkog perioda devedesetih godina američka vlada i vlada Jugoslavije našle su se na suprotnim stranama, a 1999. godine zalutala NATO bomba je tragično ugasila tri života nedužnih pacijenata", rekao je ambasador SAD.

1/0
Vidi galeriju
undefined skot

 Ona kaže da se prijateljstvo između srpskog i američkog naroda "kalilo" u kotlu Prvog svetskog rata, te da je ove godine obeleženo 100 godina od kada je predsednik SAD Vudro Vilson okačio srpsku zastavu na jarbol iznad Bele kuće, u znak američke zahvalnosti i solidarnosti za ogromne žrtve srpskog naroda.

Skot podseća da je hiljade Amerikanaca srpskog porekla pristupilo srpskoj vojsci i ratovalo na Solunskom frontu "rame uz rame" sa svojim rođacima, a da su mnogi amerikanci prikupljali novčanu i svaku drugu pomoć za Srbe.

DANI SLOBODE: Beograd slavi dva važna datuma

"Ova zelena površina posvećena je doktorki Rozali Morton koja se pridružila ekipi lekara i bolničarki koji su dobrovoljno otišli u Srbiju da leče ranjene i bolesne i radili su i dok je bolnica u Beogradu zasipana artiljerijskom vatrom. Ona je ostala i nakon rata kako bi osnovala prvu žensku bolnicu i pomagala u obučavanju srpskih lekara", kazao je amvasador.

Ističe da su SAD i Srbija bilu saveznici i u Drugom svetskom ratu, te da su tada Srbi platili "strahovitu cenu svog otpora nacistima", a da je nakon tog rata, kada je Moskva uvela sankcije Jugoslaviji, američka humanitarna pomoć "hranila zemlju".

"Nakon pada Slobodana Miloševića, SAD su pritekle u pomoć Srbiji obezbedivši više od milijardu dolara pomoći za stotine projekata za sve slojeve stanovništa na celoj teritoriji zemlje", istakao je on.

Skot je zaključio da je tokom svoje istorije srpski narod "isuviše dobro upoznao ratnu muku i stradanja", te se danas treba setiti svih žrtava i ponovo se posvetiti traženju mira i pomirenja.

Zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović rekao je uprava Grada pripremila sveobuhvatan program kojim će obeležiti sto godina od završetka Prvog svetskog rata, posvećenu slobodi i stradanjima u svim ratnim sukobima.

"Ovaj veliki jubilej koji će ceo svet proslaviti važan je za Srbiju i srpski narod. Narodi koji su učestvovali u Velikom ratu ili kako su ga kasnije nazvali istoričari, velikoj klanici mislili su da će takvo stradanje više nikada neće ponoviti, ali nedugo zatim došlo je do Drugog svetskog rata", rekao je Mladenović i istakao da je srpski narod učestvovao u oba rata i podneo veliku žrtvu.

Kako kaže, Srbija je u ratu pobedila zahvaljujući svojim saveznicima i potrebno je da se i Srbi i njeni saveznici podsete na tu vezu i prijateljstvo započeto pre 100 godina.

"Danas smo ovde da se zahvalimo našim američkim prijateljima, američkom narodu i svima onima koji su pomogli naš narod i našu vojsku pre jednog veka", rekao je on.
Predsednik Vilson je svojim zalaganjem učinio da pomoć srpskom narodu bude nesebična i neprekidna, dodaje on, a uloga Mihajla Pupina, koji je sa Vilsonom bio prijatelj iz studentskih dana, još više je ojačala savezništvo dve zemlje.

Mladenović je rekao da se Grad skromno odužio Vilsonu nazvavši jedan od najlepših bulevara u okviru Beograda na vodi njegovim imenom, te da je u planu i podizanje zajedničkog spomenika predsedniku Vilsonu i Mihajlu Pupinu.