Srbija ne izdvaja ni približno onoliko novca za životnu sredinu koliko je potrebno, ocenio je danas ministar žaštite živote sredine Goran Trivan, i dodao da će naša zemlja samo za izgradnju postrojenja otpadnih voda morati da izdvoji pet milijardi evra.

Za ekologiju nam treba 11,5 milijardi evra!

U odnosu na prošlu godinu, dodaje on, Ministarstvo je dobilo povećanje budžeta od 15 odsto, ali su ambicije bile da se za zaštitu životne sredine odvoji oko osam ili devet milijardi dinara.

Kaže da je Fiskalni savet procenio da postoji prostor od 35 milijardi dinara za ulaganje u životnu sredinu i dodao da je to ipak previše, jer Ministartvo ne bi moglo da potroši taj novac, zbog nedostatka tehničko-projektne dokumentacije.

Bez takve dokumentacije, dodaje Trivan, nemoguće je izgraditi postrojenja za preradu opasnog otapada ili vode, a s obzirom na to da Srbija trenutno prerađuje samo 10 odsto otpadnih voda, procene Ministarstva su da će naša zemlja u narednih nekoliko decenija morati da izgradi 359 sistema za preradu voda.

Trivan ukazuje da Srbija trenutno ima oko 15 takvih postrojenja, a da dva ili tri ne funkcionišu kako treba.

Za izradu tih postrojenja biće potrebno, podvlači Trivan, pet milijardi evra, i dodaje da Srbija taj novac nema, a da ga može dobiti preko ekonomskih fondova od kojih Srbija ima na raspolaganju između 150 i 160 miliona evra, kredita i javno-privatnog partnerstva.

Trivan je podvukao da je ulaganje u zaštitu životne sredine velika šansa za investiranje, jer će investitori po postrojenju moći da ulažu od jednog miliona evra za manje sisteme do nekoliko destina miliona evra za veće sisteme.

Osim toga, dodaje on, ulaganje u zaštitu životne sredine otvoriće i nova radna mesta.

Da bi se rezulati u zaštiti životne sredine videli neophodan je kontinuitet, poručuje Trivan, ali i podizanje svesti da je zdrava okolina bitna za sve nas.   

"Kontituitet i osvešćivanje su ključ napretka svake persone, ali društva", kaže Trivan.

Govoreći o zagađenosti okoline u Srbiji, ministar navodi da je poljoprivreda toliko zagadila zemljište da "hranu koju jedemo, bolje da ne jedemo", dodaje da je zemljište zagadilo podzemne vode, reke, dok je u gradovima velika zagađenost vazduha.

"Klimatske promene su tu, mi živimo klimatske promene", rekao je Trivan i objasnio da smo i sami svedoci toga, jer je nivo reka nizak, a da zima još nije ni došla, da su suše svake godine sve veće, i da proleće i jesen više ne postoje "jer iz vrelog leta uskačemo u ne više tako hladu zimu".

Ministar konstatuje da Srbija za svetom u zaštiti životne sredine kasni 25 godina, ali da to ne treba da gleda kao nedostatak, jer uvek može da pogleda "preko ograde", i da preskoči zatarelu tehnologiju u zaštiti životne sredine, ne ponovi greške drugih zemalja, i da vrlo brzo dođe do nivoa društva sa razvijenom životnom sredinom.

"Nećemo dozvoliti da Srbija postane deponija prljavih tehnologija", naglasio je Trivan i ukazao da se Srbija suočava sa zakopavanjem opasnog otpada.

Zaključio je da zakopavanje opasnog otpada predstavlja ozbiljan kriminal, jer zagađuje naše zdravlje i zdravlje budućih generacija i ukazao da je Srbija po tom pitanju ostvarila napredak, jer je kriminalac koji truje životnu srednu u našoj zemlji dobio maksimalnu kaznu od 4,5 godine.

"To je poruka svima, da više nema nekažnjavanja za trovanje životne sredine", nagalasio je Trivan.

Zatvor zbog odlaganja opasnog otpada

Podsetio je da se Srbija trenutno priprema za početak otvaranja Poglavlja 27 (zaštita životne sredine) u pregovorima sa EU, navodeći da je Srbija završila Nacrt o pregovaračkoj poziciji koji je dobro ocenjen od evropskih stručnjaka i rekao da bi konačan predlog trebalo da bude gotov sledeće godine.

"Od momenta kada uđemo u pregovaranje, oni privrednici koji ne ispunjavaju ekološke evropske i svetske standarde neće moći da prodaju proizvode", rekao je Trivan.

Kaže da Srbija mora da izbori što duže rokove za ispunjavanje tih ekoloških standarda, da ne bi došla u situaciju, kao neke zemlje, da gasi firme u kojima rade hiljade radnika.