Predstavljanje knjige „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“, danas na Sajmu knjiga bio je povod da neposredni učesnici ove bitke kažu "šta im je na duši"...

Pre njihove priče podsećamo - na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.

Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se nešto više od 1.000 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca. Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.

Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci. Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

Poginulo je 108 srpskih vojnika, od kojih 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. OVK je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.

Na štandu Ministarstva odbrane Srbije danas su o slavnom boju govorili su pukovnik Duško Šljivančanin, tadašnji komandant 53. graničnog bataljona na Košarama, general-major u penziji Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade, pukovnik u penziji Vidoje Kovačević, načelnik štaba 63. padobranske brigade i komandant borbene grupe na Košarama i pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, komandant 2. motorizovanog bataljona 125. motorizovane brigade.

Pukovnik Duško Šljivančanin rekao je da je veoma značajno što se govori na temu Košara, naročito zbog budućih pokoljenja, jer se na Kosovu i Metohiji časno borilo i časno ginulo.

"Svi oni koji kažu drugačije jednako su licemerni i zlonamerni, kao i oni koji su agresuju nazvali 'Milosrdni anđeo'" naglasio je Šljivančanin.

On se posebno osvrnuo na dešavanja 1997. i 1998. godine koja su, kako je istakao, veoma važne za razumevanje okolnosti u rejonu karaule Košare 1999. godine.

Govoreći o ulozi graničara, on je istakao da je 53. granični bataljon, jedan od tri granična bataljona Prištinskog korpusa koji je obezbeđivao državnu granicu u dužini od 68 kilometara. To je najteži i najsuroviji deo naše državne granice, na kome su, od kako postoji, mučki ginuli i ubijani naši graničari.

Iz vizure graničnog bataljona, značaj bitke na Košarama, kako je istakao pukovnik Šljivančanin, ogleda se u tome što su pripadnici 53. graničnog bataljona primili prvi i najteži udar i zaustavili agresora na državnoj granici, što nije bilo lako.

Pukovnik Šljivančanin odao je posebno priznanje vojnicima na odsluženju vojnog roka, koji su, po njegovim rečima, istinski heroji bitke na Košarama.

General-major u penziji Dragan Živanović smatra da je ovo tek prvo izdanje knjige „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“, jer ima još dosta toga da se kaže.

HEROJI KOŠARA: Da li je sve bilo uzalud?

"Budite uvereni da je reč o orginalnim svedočanstvima, da nema izmišljanja i ne treba dozvoliti drugima da to kasnije prekrajaju", naglasio je general Živanović.

Govoreći o borbama na Košarama, on je rekao da je to bila odsudna odbrana koja je iziskivala i gubitke.

"Meni je žao zbog toga, imali smo 108 poginulih, i ta borba prsa u prsa, takođe je dovela do većih gubitaka. To su bile svakodnevne borbe, od 9. aprila do 10. juna, kada smo se posle Kumanovskog sporazuma, povukli sa tih položaja i sa teritorije Kosova i Metohije", objasnio je general Živanović.

Posebna važnost svedočanstava o borbama na Košarama, kako je istakao general Živanović, je u tome što ona mogu da budu svojevrsni putokaz mladim generacijama kakav je to patriotizam, hrabrost i požrtvavanost bila, ističući da su se mnogi od tih mladih ljudi koji su bili ranjeni, nakon ukazane pomoći, vraćali u borbe, jer nisu hteli da ostave svoje drugove, znajući koliko je u tim okolnostima teško zameniti čoveka koji je izbačen iz stroja.

O herojstvu i požrtvovanosti pripadnika 63. padobranske brigade u tim danima govorio je i pukovnik u penziji Vidoje Kovačević, ističući da je jedan od dokaza za to što su za iskazane vojničke vrline koje je ta brigada uradila na teritoriji Kosova i Metohije, odlikovana Ordenom narodnog heroja kao i 125. i 549. motorizovana brigada.

Pukovnik Kovačević je posebno pohvalio inicijativu ministra odbrane da se pokrene ovakva jedna tema i da ljudi koji su učestvovali u ovim borbama posvedoče o teškim iskustvima koja ne smeju biti zaboravljena.

"Jer nema ništa svetlije nego braniti svoj narod i svoju državu, a ljudi koji su tamo bili zaslužuju svako poštovanje", naglasio je pukovnik Kovačević.

Ovo je prilika,rekao je na početku svog obraćanja pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, da se čuje istina o Košarama i značaju te herojske bitke.

"Košare su sinonim za pobedu nad NATO paktom. Herojska borba na Košarama prva je izašla u javnost posle 2000. godine, grčevito i mukotrpno, jer smo imali jednu deceniju u kojoj je neko hteo da omalovaži i unizi borbu za otadžbinu", rekao je pukovnik Đurković, naglašavajući da to nisu uspeli zahvaljujući mnogima koji su se borili za istinu, da srpska i svetska javnost znaju šta se stvarno događalo u odbrani otadžbine na Košarama i drugim mestima.

Ideja za čitav projekat “Ratnik”, u okviru kog je štampana knjiga, potekla je od ministra odbrane Aleksandra Vulina, a razrađena je u tri faze, koje su obuhvatile snimanja svedočenja velikog broja učesnika ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji 1999. godine, zatim objavljivanje sedam knjiga u ediciji “Ratnik” koja je promovisana na Sajmu i izradu dokumentarno-igranog filma u koprodukciji RTS-a i VFC “Zastava film” čije je prikazivanje planirano u martu sledeće godine, povodom dvadeset godina od NATO agresije, prenosi Ministarstvo odbrane Srbije.