Izveštaj Evropskog parlamenta o napretku Srbije
MONDO/Stefan Stojanović 

Time se "sprečava pokušaj ucene nekih od susednih zemalja", zarad političkih poena za unutrašnju upotrebu, pišu danas "Večernje novosti".

Beogradski list navodi da poslanici, koji će se o izveštaju izvestioca Dejvida Mekalistera izjasniti dan kasnije, 29. novembra, neće moći da pojedinačno podnose amandmane, jer, kako se ističe u izveštaju, "bilateralni sporovi ne bi trebalo da imaju štetan uticaj na proces pridruživanja".

U januaru prošle godine poslanici Evropskog parlamenta podneli su čak 325 amandmana na Nacrt izveštaja o Srbiji.

Amandmani EP:Otvoriti poglavlja, osloboditi štampu

Naime, kako pišu "Novosti", hrvatski poslanici pokušali su i ove godine da u svojim amandmanima u nacrt izveštaja unesu i pitanja kao što su veća prava za hrvatsku manjinu u Srbiji, ukidanje univerzalne jurisdikcije Srbije u procesuiranju ratnih zločina i, čak, isplata ratne odštete Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Ranije su primedbe, najviše povodom prava njihovih manjina, imale i Rumunija i Bugarska.

U izveštaju, kada je reč o Kosovu, povodom debata o mogućem "prilagođavanju granice", uključujući i razmenu teritorija, naglašava se da etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu.

Ipak, kako prenosi list, bilo koji "budući sporazum mogao bi da bude prihvatljiv samo ako bude uzajamno usaglašen i uzme u obzir ukupnu stabilnost u regionu, kao i međunarodno pravo".