"Doš`o Švaba sve do Ljiga, a kod Ljiga - zaglibi ga", pevali su tih dana srpski vojnici. Bitka na Kolubari spasila je Srbiju 1914. godine. Ujedno bila je to velika bitka Živojina Mišića.
Kolubarska ili Suvoborska bitka, pocela je 16. novembra 1914. godine i najznacajniji je okršaj izmedu vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Okoncana je nakon mesec dana uspešnom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije pod komandom generala Živojina Mišica, protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, u trenutku kada je citav svet ocekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije.
Pre Kolubarske bitke iskusni strateg i ratnik Radomir Putnik je sumnjao da srpska vojska može izaci na kraj sa nadirucim austrougarskim trupama. Na to su uticali i porazni izveštaji sa fronta. Komandanti divizija su javljali da citave jedinice odstupaju u neredu i panici. Haos je zahvatio srpsku vojsku u tolikoj meri da ni streljanje vojnika zbog samovoljnog napuštanja jedinica nije imalo nikakvog efekta. Kod vecine vojnika se videla premorenost i želja da se sve jednom završi, porucivali su "da dodu da se biju Kralj Petar i Nikola Pašic, ako im treba". Uz vojsku su odstupali seljani, babe sa unucima, tu su bili i ranjenici i teški bolesnici...
Suocen sa ovako teškom situacijom vojvoda Putnik je predložio da se sa Austrougarskom zakljuci primirje i to saopštio vrhovnom komandantu regentu Aleksandru I Karadordevicu u Valjevu pred tadašnjim pomocnikom nacelnika štaba vrhovne komande Živojinom Mišicem.
"Srbija nema više vojske, vojnicki rat je završen", rekao je Putnik.
Vojvoda Mišic: Protiv Jugoslavije, nisu ga slušali
Sa Mišicem je regent obišao front da bi se uverio u stanje stvari. Oni su mu rekli da kod njih postoji volja, ali da su im potrebni hrana i municija. Dva dana uoci Kolubarske bitke, u noci 14. novembra, komandant Prve armije general Petar Bojovic je ranjen i zbog toga povucen sa dužnosti. Putnik je odlucio da za komandanta postavi Živojina Mišica.
Ispostavilo se to kao prava odluka jer je bio pravi covek za komandovanje Prvom armijom. Odlucan i energican Mišic je preduzeo mere da se smanji bujica neredovnog odstupanja. Suocen sa probojem fronta i sopstvenom procenom da bi povlacenje po naredbi srpske vrhovne komande od 26. novembra dovelo do potpunog kraha Prve armije, Živojin Mišic samoinicijativno donosi odluku o povlacenju na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca i izdaje naredbu da se sa izvršenjem otpocne rano izjutra 29. novembra.
Mišic predocava svoju odluku srpskoj vrhovnoj komandi i ostaje pri njoj iako mu je predoceno da ce zbog njegove odluke dodatno biti pogoršan, ionako težak, položaj ostalih srpskih trupa, a da ce Beograd, kao prestonica, biti prakticno predat bez borbe.
"Necu u ovom casu nikoga da slušam kada radim posao za koji snosim odgovornost. Naredio sam povlacenje i ostajem pri tome. Dajte komandu kome hocete, ali dok ja ostajem, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju", zabeleženo je da je Živojin Mišic tada rekao.
Na kraju srpska vrhovna komanda usvaja njegov predlog i izdaje direktivu ostalim snagama da izvrše povlacenje po planu od 26. novembra. Uprkos pretnjama vrhovne komande, Mišic je izveo svoj plan do kraja. Posle odmora od nekoliko dana i kada je stigla pušcana i artiljerijska municija, naredio je da pešadija dobro nišani, a da sve druge baterije otvore vatru kada primete neprijatelja. Kada komandanti osete pometnju kod neprijatelja treba krenuti u energican napad.
Naredio je opšti napad na neprijatelja 2. decembra:
"S punom voljom i verom u Boga, napred junaci!"
Hronicari su zabeležili da je pocela faza rata u kojoj su austrougarsku kaznenu ekspediciju pretvorili u - kažnjenu. Neposredno pre toga srpski vojnici su napuštali bojno polje u neredu, a sada su jurišali na neprijatelja kao da svaki ima tri života. Kada su im se potom pridružile i armije pod komandom Stepe Stepanovica i Pavla Jurišica Šturma - katastrofa austrougarske vojske bila je potpuna. Srpska vrhovna komanda mogla je da objavi da nema više austrougarskih vojnika, samo zarobljenika!
Pevali su tih dana srpski vojnici:
"Doš`o Švaba sve do Ljiga, a kod Ljiga - zaglibi ga".
Bitka na Kolubari spasila je Srbiju 1914. godine. Ujedno bila je to velika Mišiceva bitka. Vodio ju je u svom rodnom kraju, u svojoj postojbini, i bio unapreden u cin bojnog vojvode (maršala). Za mnoge je to bilo iznenadenje jer je regent Aleksandar tražio da bude suspendovan zato što je dve godine pre toga ocitao lekciju licno njemu i Bojovicu.
Bio je zbunjen i nacelnik štaba vrhovne komande Radomir Putnik. Pozvao je regenta telefonom i pitao ga šta mu je to trebalo.
"Trebalo mi je da odam najvece priznanje coveku koji nije izgubio glavu u vreme kada je drugi vec nisu imali", uzvratio je Aleksandar I Karadordevic.
Procitajte još i: ZA ŠTA IZGIBOSMO ONOLIKO?
