"Veliki sam optimista u vezi s radom Suda za tzv. OVK. Vidite da su neki osumnjičeni, odnosno oni pozvani da dođu da daju izjavu u Hagu, već pobegli", kaže srpski tužilac Vladimir Vukčević, koji je vodio slučajeve ratnih zločina pred srpskih sudom.

Vukčević je na tribini "Pomirenje, suočavanje s prošlošću i region - gde smo i kuda idemo" u Beogradu, rekao da "nije nimalo naivna ta međunarodna pravda", i da se to videlo na primeru Haškog tribunala.

"Ma šta mislili o Tribunalu za bivšu Jugoslaviju, on je velika stvar jer je pre svaga iza sebe ostavio ogromnu građu dokaza za zločine čije gonjenje ne zastareva. To će kad-tad biti iskorišćeno da se dođe do pravde", rekao je Vukčević.

Da će aktuelni Specijalni sud za zločine tzv. OVK, koji je takođe smešten u Hagu, imati uspeha bar koliko i Haški tribunal, sumnjičava je Nataša Kandić, osnivač Fonda za humanitarno pravo.

"U vezi rada i uspeha tog suda ja nisam optimista kao tužilac Vukčević. Njegovo formiranje nije široko prihvaćeno na Kosovu, na njega se gleda na nešto nametnuto i iznuđeno od međunarodne zajednice. Ne možete očekivati da će Albanci prihvatiti da se sudi borcima OVK, koji su sada na vodećim državnim funkcijama, a da su s druge strane u Srbiji od države zaštićeni generali i oficiri koji su činili zločine na Kosovu 1998. godne, kada je samo u vreme kampanje bombardovanja NATO ubijeno najmanje 6.500 albanskih civila. Dok se ovde ne promeni klima, neće ni tamo", kaže Kandić.

Upravo ta "državna" zaštita osumnjičenih i revizija stava prema "našim" ratnim zločincima, kao i "nepriznavanje genocida u BiH" u izjavama visokih državnih zvaničnika, najveći je problem Srbije kao društva i primene u njoj vladavine prava, osnovnog postulata EU, smatraju učesnici tribine.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji, Denis Kif, je istakao da bez napretka u procesu pomirenja, a priznavanje genocida je njegov važan deo, nema napretka Srbije ka EU.

"Priznavanje genocida, koji je utvrdio međunarodni sud, je pre svega odavanje pošte žrtvama, a tek potom deo progona zločinaca i zadovoljenja pravde. Izvrtanje ruglu presuda međunarodnog suda, što vidimo u Srbiji, a koje je još praćeno i progonom onih koji se tome protive (hapšenje aktivista zbog protivljenja promocije knjige osuđenog ratnog zločinca) je narušavanje vladavine prava i ima dugoročne posledice za sve zemlje u regionu", kaže ambasador Kif.

Zločini OVK: Remzi Šalja nestao bez traga


"Dobro smo krenuli svi u regionu 2003. godine, povezali se, počela su suđenja i činilo se da konačno idemo u dobrom pravcu..., da bi danas stigli na to da su suđenja za ratne zločine, bar u Srbiji, stala. Optužnice se više ne podižu, zločinci su zaštićeni, a političari u izjavama redovno 'zaboravljaju' presude Haškog tribunala i utvrđeni genocid u BiH. Još se na to najavljuju suđenja u odsustvu, što je veliko udaljenje od principa vladavine prava i koja su zbog toga još pre deceniju i po bila odbačena kao besmislena", kaže Kandić.

Da se vrši velika opstrukcija u procesiranju ratnih zločina slaže se i tužilac Vukčević, koji je sa funkcije srpskog tužioca za ratne zločine otišao 2015. godne.

"Sada se radi samo na dva velika slučaja 'Srebrenica' i 'Štrpce'. Rad Tužilaštva za ratne zločine je umanjen, poništeno je suđenje za 'Ovčaru' i ono i dalje traje... Vidi se da se ništa konkretno ne radi, a za to vreme se osuđeni ratni zločinac general Ratko Mladić direktno javlja u program, što dovoljno govori o klimi i shvatanju pravde. A pitanje priznavanja genocida je krajnje prosto - zvaničnici u Srbiji samo treba javno da 'priznaju' da je genocid počinjen kako su donesene presude. Nemci posle Holokausta nisu označeni kao genocidni narod, nisu ni Turci posle milion i po pobijenih Jermena, pa neče biti ni Srbi. Ne postoje genocidni narodi, samo genocidni pojedinci koji su zločine osmislili i počinili", kaže Vukčević.

Kakav je vaš stav o ovoj temi? Slažete li se sa učesnicima tribine? Pišite nam u komentarima...