Izložba, koja se bavi zločinom koji su 1999. počinili pripadnici paravojne formacije "Škorpioni" nad članovima porodice Bogujevci, umetnički je projekat Fatosa, Jehone i Sarande Bogujevci koji su kao deca preživeli masakr u Podujevu.
Petar Stojanović - MONDO Izložba, koja se bavi zločinom koji su 1999. počinili pripadnici paravojne formacije "Škorpioni" nad članovima porodice Bogujevci, umetnički je projekat Fatosa, Jehone i Sarande Bogujevci koji su kao deca preživeli masakr u Podujevu.

  Veselji je poručio da kao budući premijer neće dozvoliti manipulaciju istorijom i da se "žrtve izjednačavaju sa zločincima".

Ocenivši puštanje Šolaje na uslovnu slobodu sramotnim, Veselji je na svom fejsbuk profilu napisao da to ujedno pokazuje "nespremnost Beograda da sprovodi pravdu".

On je podestio da je pre godinu dana pušten pre isteka kazne i Saša Cvijean, takođe pripadnik Škorpiona, zbog čega ukazuje EU primenjuje dovstruke standarde, jer su s druge strane pripadnici tzv. "Dreničke grupe", prema njegovim rečima, "nepravedno i dalje u zatvorima".

"Škorpioni" optuženi za zločin u Podujevu

Veselji smatra da EU na ovaj način daje Srbiji "zeleno svetlo" da, podriva pravdu čime "drugi put povređuje žrtve zločina u Podujevu", dok su pripadnici "Dreničke grupe", koje smatra borcima za slobodu, osuđeni nepravedno i bez dokaza.

"Zato će se kao budući kosovski premijer potruditi da svi zločinci budu privedeni pravdi",istakao je Veselji.

Miodrag Šolaja pušten je pre pet dana odlukom Apelacionog suda u Beogradu, donete 31. jula, na uslovnu slobodu tri godine pre isteka kazne, nakon što je proveo 12 godina u zatvoru.

Šolaja je služio zatvorsku kaznu zbog učešća u masakru u Podujevu u martu 1999. godine, kada su pripadnici "Škorpiona" streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena.

"Škorpioni" negiraju učešće u ubistvu civila

Inače u pravosuđu postoji praksa puštanja na slobodu nakon izdržavanja dve trećine odslužene kazne.

Bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić pušten je na slobodu pošto je izdržao dve trećine prvostepene kazne od 15 godina zatvora koju mu je izrekao Haški tribunal, a na koju se nije žalio. Jednako je prošao i general JNA Pavle Strugar, koga je Haški tribunal osudio na 7,5 godina zatvora zbog granatiranja Dubrovnika 1991. godine