Na ruskim vojnima vežbama raketni sistem PVO velikog dometa S-400 uvek je u pratnji sistema "pancir S-1", zbog odbrane od niskoletećih ciljeva. Zato i na vežbi "Slovenski štit 2019" ova dva sistema deluju zajedno.
U realnim situacijama, njihove taktičko-tehničke karakteristike čine ih idealnim sredstvom za odvraćanje od napada. S-400 nikada nije upotrebljen u borbi, dok je "pancir S1" uspešno korišćen u Siriji.
Raketni sistem S-400 otkriva ciljeve na daljinama od 570 kilometara, a maksimalnoi domet, u zavisnosti od tipa raketa, je i do 400 kilometara, kada se gađaju avioni.
Međutim, zbog prirodnog prostiranja elektromagnetnih radarskih zraka i zakrivljenosti Zemljine kugle, sistemi velikog dometa ne mogu da otkriju ciljeve na malim visinama – sve dok se ne približe na nekoliko desetina kilometara.
Konstruktori S-400 su polazili od pretpostavke da će neprijateljska avijacija neće leteti na maloj visini, jer se tada troši velika količina goriva i smanjuje dolet, već na visinama od nekoliko kilometara, gde ih radar lakše otkriva.
Sa druge strane, S-400 ne može da gađa krstareće rakete velikog dometa na manjim visinama, kao i dronove i protivradarske rakete. Takvu manu ima i američki sistem PVO velikog dometa "patriot", prenosi RTS.
Zato su Rusi odlučili da se za zaštitu S-400 uključuje sistem manjeg dometa, u ovom slučaju najsavremeiniji artiljerijsko-raketni "pancir S-1".
Namenski pravljen za gađanje ciljeva na visinama od nula do 15.000 metara visine i 20 kilometara daljine, i to vođenim raketama i topom sa velikom brzinom gađanja.
Šanse za "prolaz" dronova, krstarećih raketa, protivradarskih projektila i niskoletećih aviona su veoma male, što je pokazala upotreba "pancira" u Siriji, gde osim nepravilnog rada sirijske vojske nije bilo problema u dejstvu.
Uvežbana jedinica savremene protivvazduhoplovne odbrane, uz poštovanje taktičkih pravila, praktično je neuništiva pokazao je rat u Siriji.
Taktička prednost para S-400 i "pancir S1"
Najčešća organizacija jedinica ruske PVO na vežbama je takva da se na položaju nalazi jedna četa sa najmanje tri lansera S-400 ( sa ukupno 12 projektila) i jedan do dva "pancira" ( sa po 12 projektila).
Takva jedinica u praksi može da uništi najmanje šest, a najviše deset neprijateljskih aviona, kada gađa sa 12 projektila iz sistema S-400 i to na velikim bezbednim daljinama.
Slabe šanse bi imali i stelt avioni, koje ovaj sistem detektuje na 150 kilometara, što je takođe bezbedna daljina, jer su najjače protivradarske rakete, koje bi teoretski mogle da unište S-400 dometa 150 kilometara u idealnim uslovima.
Ako neki avion prođe kroz radarske senzore i rakete sistema S-400, kada se približi, čeka ga "pancir S-1" i to već na 80 kilometara, ako leti na većoj visini.
Od otkrivanja cilja, pa do ulaska u domet raketa "pancira S-1", posade imaju dovoljno vremena da se pripreme za dejstvo. Treba reći da je i "pancir" otporan na elektronsko ometanje, ali da ima i elektro-optički sistem nišanjenja koji je nemoguće ometati.
Iako se mogućnost uništenja cilja kreće od 70 odsto, kada se gađa jedan cilj sa dve rakete, mogućnost uništenja je 100 odsto.
Jedan "pancir S-1" praktično može da obori još šest aviona ili na primer šest protivradarskih ili krstarećih raketa koje se kreću ka sistemu S-400 ili nekom drugom objektu.
Za samo 60 sekundi sistem može da prati, nanišani i gađa deset ciljeva.
Ne treba isključiti ni dva topa sa brzinom gađanja od čak 40 granata u sekundi, dometa četiri kilometra, i velike preciznosti, tako da može da uništi nekoliko raketa koje uspeju da "prođu".
Potencijalnom napadaču na S-400 i "pancir S-1", potrebno je mnogo aviona i krstarećih i protivradarskih raketa, da ih uništi. Napadač treba da bude spreman da izgubi najmanje šest aviona, kao i da računa na dodatne gubitke od borbi sa avionima u vazduhu.
Sredstvo za odvraćanje
Činjenica da PVO jedinica najnižeg nivoa koju čine S-400 i "pancir S-1", može da uništi više od deset modernih aviona, ove sisteme čini idealnim borbenim sredstvom za odvraćanje od napada.
Za zemlje koje kupuju S-400 postoji prednost što uglavnom kupuju jedan bataljon ( tri čete bataljon) S-400 koji ima najmanje devet lansera i uvek spremnih 36 spremnih raketa.
To je dovoljno za uništavanje jednog prosečnog ratnog vazduhoplovstva u regionu Jugoistočne Evrope na primer.
Sa druge strane, "pancir S-1" se izvozi u varijantama jedinice od najmanje jedne baterije, sa dva do šest lansera. Takođe, "pancir" može da dejstvuje samostalno i u pokretu.
Treba reći i da S-400 nikada nije proveren u realnim borbenim uslovima, ali i da njegova kupovina izaziva velike problem, jer zemljama koje ga poseduje daje veliku vojnu prednost.
