Nova metodologija proširenja EU, šta čeka Srbiju

U nacrtu ovog dokumenta u koji je uvid imao RTS predlaže se da pregovaračka poglavlja budu organizovana u šest tematskih celina koje bi mogla da se otvaraju grupno i istovremeno. Nova metodologija može da se primeni i na Srbiju bez menjanja postojećeg pregovaračkog okvira, navodi Evropska komisija.

Šta obuhvata nova metodologija proširenja EU

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji predstaviće sutra predlog nove metodologije politike proširenja koji bi trebalo da ukaže na izlaz iz krize u kojoj se politika proširenja nalazi i omogući konsenzus za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u prvoj polovini ove godine.

Nacrt predloga u koji je RTS imao uvid, zasnovan je na četiri glavna principa: kredibilitet, predvidivost, dinamičniji pristup i snažnije političko upravljanje procesom.

Predložene promene mogu biti sprovedene i u okviru postojećih pregovaračkih okvira (sa Srbijom i Crnom Gorom) što bi osiguralo jednaka i fer pravila za sve u regionu, navodi Evropska komisija u predlogu i naglašava da "pregovarački okviri za Srbiju i Crnu Goru neće biti menjani već će predložene mere biti primenjene unutar postojećih okvira uz saglasnost i u dogovoru sa ove dve zemlje".

Lideri Zapadnog Balkana moraju uverljivije da ispune obaveze u oblasti vladavine prava, ekonomiji, funkcionisanju demokratskih institucija i u drugim oblastima.

Sa druge strane, EU takođe treba da ispuni svoj deo obaveza: kada zemlje kandidati ispune tražene kriterijume, zemlje članice treba da odobre sledeći korak u procesu, navodi se u predlogu koji će zvanično biti objavljen u sedištu Evropske komisije.

Komisija takođe najavljuje da će mape puta za vladavinu prava biti uspostavljane, slično ranijim akcionim planovima, kao i mapa puta za funkcionisanje demokratskih institucija.

Nacrt metodologije predlaže redovne samite na vrhu EU - Zapadni Balkan i intenzivnije kontakte na ministarskom nivou.

Evropska komisija predlaže grupisanje pregovaračkh poglavlja u šest tematskih celina (klastera).

"Pregovori će biti otvarani za svaki klaster kao celinu, umesto po pojedinačnim poglavljima. Kada su utvrđena merila za otvaranje ispunjena, klasteri će biti otvarani bez daljih uslovljavanja, a biće utvrđena merila za zatvaranje. Pregovori mogu na ovaj način da budu organizovani i sa Srbijom i Crnom Gorom, uz poštovanje postojećih pregovaračkih okvira".

Ako zemlje dobro napreduju, to treba da vodi "bližoj integraciji" sa EU i postepenom uključivanju u pojedinačne politike EU, programe i tržište, navodi Evropska komisija i ujedno predlaže veću finansijsku pomoć i ulaganja, kroz snaženje i unapređenje IPA pretpristupnih fondova.

Kao što napredak zahteva snažnije podsticaje od EU, u slučaju ozbiljnog i dugotrajnog nazadovanja, potrebne su odlučnije mere koje bi sankcionisale takvu situaciju, ocenjuje Evropska komisija.

U tom slučaju, Komisija može da predloži zaustavljanje ili suspendovanje pregovora, na sopstvenu inicijativu ili na predlog zemalja članica.

Joksimović: Ništa epohalno novo, analiziraćemo ima li nešto stimulativno

Ministar za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže da će Srbija analizirati novu metodologiju i sagledati da li ima elemenata za ubrzanje procesa.

Joksimović navodi da, prema trenutno raspoloživim informacijama, možemo očekivati da će se i u novoj metodologiji ići na princip po kome Srbija već pregovara, a to je da vladavina prava bude osnov pregovora i da sve svaki drugi napredak u pregovorima zavisi od vladavine prava.

”Što se tiče fondova, mislim da će se ići na to da se već postojeći pretpristupni fondovi pojačaju i da se više novca izdvoji za zemlje u procesu pregovaranja”, kaže Josimović.

Ona dodaje da će može očekivati i jačanje fonda za regionalne projekte, ali i da će komesar Varheji, na samitu u Zagrebu, predstaviti napredni ekonomski plan za Zapadni Balkan, odnosno za zemlje u pristupnom procesu.

Joksimović ocenjuje da nova metodologija neće obuhvatiti ranije najave o eventualnom pristupu zemlja kandidata strukturnim fondovima EU.

”Niko od kandidata nije lud da bude protiv toga, ali to bi politički i po postojećim pravilima bilo vrlo kompleksno za sprovođenje u praksi. Postoje vrlo zahtevni mehanizmi i velika debata unutra samih članica EU o dostupnosti fondova čak i za same članice Unije”, objašnjava Joksimović.

Posebno naglašava da će Evropska komisija, pored povećanja IPA fondova, ići i na podršku Zelenom dogovoru za Zapadni Balkan.