Pomoć koja je Evropska unija dala Srbiji tokom pandemije korona virusa nije toliko potencirana, kao pomoć iz Kine i Rusije. Evo koliko je EU do sada pomogla Srbiji.
Srbija je na evropskom putu i oko toga nema dileme, jasno su poručili predstavnici srpskog državnog vrha u više navrata tokom ove zdravstveno-ekonomske krize izazvane pandemijom korona virusa.
Bilo je, međutim, i malo gorkih reči na relaciji Srbija - EU, predsednik države Aleksandar Vučić je u jednom trenutku primetio i da je "evropska solidanornost bajka" i da se to sada videlo u ovoj krizi. I iz zemalja članica EU, bilo je velikog nezadovoljstva ponašanjem Unije, pre svega iz Italije.
Ali, Evropska unija jeste značajno pomogla Srbiji. I to ne samo sada, već i tokom poplava 2014. godine i u proteklih više od dve decenije.
Vrednost pomoći EU je 15 miliona evra za hitne potrebe i 78,4 miliona evra za potrebe društveno-ekonomskog oporavka. Reč je o prenamenjenim sredstva iz Instrumenata za pretpristupnu pomoć koje Srbija dobija na osnovu toga što je kandidat za članstvo - što znači da opremu kupljenu ovim novcem Srbija nije platila "iz svog džepa". U četvrtak je objavljena i donacija nove medicinske opreme od preko 4 miliona evra od EU i Norveške.
U pomenutih 15 miliona evra koje je EU prenamenila za Srbiju spadaju 7,5 miliona odobrenih 20. marta i 4,9 miliona odobrenih 3. aprila - od prvog iznosa je finansirano 15 kargo letova preko Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a drugi je potrošen na opremu, uključujući 100 trijažnih kontejnera, 50 respiratora i 25 uređaja za ventilaciju, u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici nedavno je rekao da brojke jasno ukazuju da Evropa radi i sa drugim zemljama, koje nisu članice evropske zajednice, a da "Srbija zaslužuje posebno mesto i posebnu pažnju".
Nekako se dopremanje pomoći u Srbiji pretvorilo u takmičenje, što nikako ne bi smelo da bude. Te ovoliko je došlo iz Kine, te onoliko iz Rusije (koja se uključila 3. aprila)... Činjenica je da je upravo EU platila sve transportne avione koji su dopremali medicinsku opremu.
Teško je uopšte porediti koliko je šta stiglo od opreme iz koje zemlje (to i nije poenta), niti koliko je šta plaćeno. Takođe, iz Kine i Rusije stigli su stručnjaci, lekarski timovi i timovi koji su dezinfikovali objekte po Srbiji (iz Rusije). Uz to, Kina je Srbiji poklonila dve laboratorije za testiranja na kovid-19, ali je Srbija platila 90.000 testova i dve mašine za pravljenje maski.
Iako među građanima Srbije postoji uvreženo mišljenje da je Rusija jedan od najvećih donatora Srbiji, a nije ni među prvih deset, ubedljivo prva je, zapravo, Evropska unija, podseća se u članku europeanwesternbalkans.rs.
Pored već pomenutih 93 miliona evra prenamenjenih IPA sredstava, Srbija je 21. aprila potpisala sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava sa državama članicama EU, što je prošlo ispod medijskog radara. Isti je slučaj bio i sa najavom Vlade da će se prijaviti za sredstva Fonda solidarnosti EU, koji je dostupan državama članicama i kandidatima koji pregovaraju članstvo, a sredstva iznose 800 miliona evra.
Od 26. aprila Evropska unija je izuzela region Zapadnog Balkana iz mehanizma dozvola za izvoz medicinske opreme koji je uveden da bi se omogućile stalne zalihe unutar Unije, a koji još važi za većinu sveta.
Evropska unija je, takođe, omogućila povoljne kredite za stabilizaciju platnog bilansa država Zapadnog Balkana u iznosu od 750 miliona evra, a Srbija je za sada odlučila da ih ne uzme, jer, prema rečima Vlade, za to nema potrebe.
Konačno, pre nekoliko dana je najavljen paket finansijske podrške vredan 3,3 milijarde evra, mobilisan zajedno sa Evropskom investicionom bankom, namenjen za trenutne zdravstvene i humanitarne potrebe usled pandemije koronavirusa kao i za pomoć socio-ekonomskom oporavku. Ekonomski i investicioni paket najavljen za samit EU-Zapadni Balkan koji je trebalo da bude predstavljen u Zagrebu početkom maja biće predstavljen kasnije ove godine.
Kada je reč o medicinskoj opremi, iz Delegacije EU u Srbiji potvrđuju za EWB da je do sada sletelo 12 od 15 aviona, a da se još tri očekuju narednih dana. Od novca iz EU je kupljeno 800.000 maski, 300 infracrvenih termometara i 100 koncentratora kiseonika za terapiju pacijenata.
Očekuje se i dopremanje još 38 kontejnera za trijažu pacijenata, 30 monitora za intenzivnu negu, do 15. maja se očekuje dopremanje svih 75 respiratora koje je Srbija kupila, kao i još 25.000 testova za COVID-19.
Pomoć svih je dobrodošla i dragocena je. Evropska unija je u poslednje dve decenije pomogla Srbiji sa više od ČETIRI MILIJARDE EVRA donacija.
Uz to, a to je potencirao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Evropska unija je najznačajniji spoljno-trgovinski partner Srbije.
"Prošle godine smo imali kampanju od devet meseci kako ulazimo u Evroazijsku ekonomsku uniju - što nije tačno. Mi smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, koji smo već imali i sa Rusijom i sa Kazahstanom i sa Belorusijom. Mi kada bismo ušli u Evroazijsku ekonomsku uniju, u startu bismo sebi napravili gubitak od 15 milijardi evra, što je trećina našeg BDP-a", kaže potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
