Šta će opozicija tražiti na sastanku sa predsednikom?

Izbori su, inače, raspisani 4. marta i zakazani za 26. april, a prethodni sastanak Vučića i predstavnika stranaka koje su najavile učešće na parlamentarnim izborima održan je 17. marta, kada su se saglasili da se izbori prekidaju i da više ne teku izborne radnje, do daljnjeg.

Da ih treba nastaviti odmah po ukidanju vanrednog stanja, što, po proceni epidemiologa nije tako daleko, stav je Srpske radikalne stranke.

"Na sastanak sa Vučićem će ići zamenik predsednika stranke Aleksandar Šešelj. Smatramo da čim se ukine vanredno stanje treba da zaseda Rik i da nastavi predizborni proces onde gde je stao nakon uvođenja vanrednog stanja", kaže lider Vojislav Šešelj.

Dodaje da će radikali insistirati na tome da svi odustanu od javnih skupova u zatvorenom i otvorenom prostoru i da se kampanja prebaci na elektronske medije, uz dovoljan broj termina za suceljavanje političkih predstavnika.

Predsednik Nove Zoran Živković kaže da je još na prethodnom sastanku sa Vučićem rekao da pauza treba da bude završena onda kada Svetska zdravstvena organizacija objavi da je pandemija završena, pa se nakon toga u Srbiji proglasi kraj epidemije i vanrednog stanja.

On napominje da ima puno tehničkih stvari koje treba rešiti, između ostalog i kako će se nastaviti sa prikupljanjem potpisa i na koji način će se glasati, jer, kako kaže, svi oni koji budu davali potpis ili svoj glas moraju da skinu masku zbog identifikacije, a time bi mogli da dovedu nekog u opasnost.

“Ne tražimo da se izbori odlože trajno i za Novu godinu, ali mislim da bi neki rok od mesec, dva dana, kraj avgusta ili početak septembra, bio dovoljan da stvorimo uslove koliko je to moguće i da neke stvari tehnički rešimo, a da ne ulazimo u jesen ili zimu kada pandemija može da se vrati”, rekao je Živković za Tanjug.

Živković je kazao da Nova stranka jeste za borbu, a ne za bojkot, iako izborni uslovi, po njemu nisu dobri, ali da neće učestvovati ukoliko se rizikuje zdravlje građana.

Poslanik Nenad Konstantinović kaže da je za Ujedinjenu demokratsku Srbiju na prvom mestu bezbednost i zdravlje ljudi.

"Ne možemo da idemo na izbore ako to ne obezbedimo. Naš konkretan predlog je da se napravi Radna grupa sačinjena od epidemiologa i članova RIK-a i predstavnika partija. Imali bi dovoljno vremena da osmisle način vođenja kampanje i sprovođenja izbora”, rekao je Konstantinović za Tanjug.

On smatra da bi radna grupa trebalo da donese upustvo kojim bi se regulisalo na koji način se glasa, tako da svaki građanin bude bezbedan.

Drugi uslov neophodan za izbore je da građani budu informisani ko učestvuje na izborima i koji su to politički programi i ideje koje stranke i koalicije nude, naglašava Konstantinović, navodeći da, između ostalog stranke, u ovoj situaciji ne mogu da prave tribine u salama.

“To znači da će uloga medija biti veća nego ikada i tu je ogormna odgovornost na vlasti. Treba razgovarati o različitim modelima debata preko medija, i u eletronskim i u štampanim, kao i o vremenu koje nam je na raspolaganju”, rekao je on.

I predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović saglasan je da će mediji imati veliku ulogu u kampanji i podseća da je jedan od zaključaka Predsedništva Pokreta Metla 2020 bio da bi vreme za predstavljanje programa stranaka i debata trebalo da se udvostruči na nacionalnim frekvencijama od onog koje je propisano.

Na pitanje da li bi bili spremni da ne učestvuju na izborima ukoliko se ne bi stvorili takvi uslovi, Jovanović kaže da to jeste jedna od opcija, s obzirom da, kako kaže, izborni uslovi “blago rečeno nisu idealni”.

“Ako ulazite u borbu koja nije preterano ravnopravna i opet sam blag, i ako pored svega toga u medijima nemate dovojnu zastupljenost, a ne možete ići na teren, onda prevazilazite neke granice minimalnih demokratskih uslova za nekakvu vrstu izbora”, napomenuo je Jovanović.

On smatra da bi politički lideri trebalo u debatama na televizijama da raspravljaju sa političkim protivnicima, najpre sa onima koji su na vlasti, a takođe ukazuje i da je neophodno rešiti tehničko pitanje prikupljanja potpisa.

“Prvo da vidimo da li uopšte može da se održe izbori, kakva je epidemiološka situacija. Očigledno je da epidemija jenjana i da je situacija i kod nas i u svetu bolja, a da li je dovoljno dobra, to ćemo videti sutra, jer država raspolaže podacima koji nisu svima nama dostupni”, rekao je Jovanović.

Drugo pitanje je, kaže, ukoliko se nastavi za izbornim procesom pod kojim uslovima će se to dešavati i kako bi trebalo da izgleda kampanja.

“Poslednja reč mora biti ljudi iz struke i ni na jedan način ne smemo dovoditi u pitanje zdravlje ljudi”, poručio je Jovanović.

Za lidera SPAS-a Aleksandra Šapića važna su dva aspekta, koja moraju da se zadovolje: jedan je zdravstvena bezbednost građana, a drugi je poštovanje Ustava i zakona.

"Koliko vidim, situacija se popravlja kada su u pitanju okolnosti u vezi sa zdravstvenom situacijom i, ako se ukine vanredno stanje, onda taj aspekt više ne postoji", kaže Šapić i dodaje da, takođe, postoje radnje koje nisu karakteristične za običan život, od skupljanja potpisa do biračkih odbora.

"Ukoliko virus bude u takvim stanju da neće moći da spreči te radnje, onda nastavljamo tamo gde smo stali zato što tako mora, a ne zato što meni tako odgovara. Iskren da budem, meni to baš i ne odgovara, ali, šta da radim", kaže Šapić.

"Ne bi valjalo da se donose odluke na osnovu toga šta kome politički odgovara", zaključio je lider SPAS-a.