Srbi i vi slavite, Evropa je i vaša kuća! Nastavite reforme, ne čekajte!

Pre sedam decenija šef francuske diplomatije Robert Šuman imao je takoreći redovnu konferenciju za novinare. Bilo je to samo pet godina nakon završetka najužasnijeg događaja u novijoj ljudskoj istoriji - Drugog svetskog rata. Šuman je tada izneo predlog, koji je bio hrabar, revolucionaran: "Hajde da prestanemo da ratujemo, hajde da sarađujemo".

Dakle, tu ponudu je Francuz dao istorijskom neprijatelju - Nemačkoj. Bio je to temelj koji je udaren modernoj Evropi, zajednici evropskih naroda. Tom, Šumanovom deklaracijom počeo je projekat EU, projekat čiji deo želi da postane i Srbija.

"Jedna od poruka deklaracije bila je solidarnost, to je ključna poruka kojom slavimo ovu ideju. Nadam se da i srpski prijatelji slave, jer je evropska ideja - ideja cele Evrope, a Srbija jeste njen deo", poručio je šef evropske delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici tokom onlajn tribine "Dan Evrope 2020", posvećenoj Šumanovoj deklaraciji, kojom je Evropa počela svoj razvoj. Od dogovora Francuske i Nemačke, Evropa je došla do projekta EU - kuće koja danas ima 27 "stanara".

Koliko je danas Srbija blizu ili daleko od EU?

Fabrici je trenutni odnos EU i Srbije opisao u nekoliko reči: "Bliskost, elementi zavisnosti, ali i prostora da se radi više. Imam utisak da nas je ova Kovid-kriza zbližila".

Ali i Fabrici i ambasadori nekoliko važnih zemalja EU saglasili su se da, zapravo, evropski put i brzina kojom će ga Srbija preći, najviše zavisi upravo od Srbije.

"Često slušamo od predstavnika u Srbiji da se 'čeka metodologija' proširenja, najavljene reforme... Ne treba da čekate. To se sve već dešava. Najveći izazov za Srbiju je, zapravo, ona sama. Najteže reforme u Srbiji nisu vezane za ekonomiju, već za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, a to može da se radi bilo kada, nezavisno od ekonomske krize. Rumuni su, recimo, očajnički želeleli u EU, i sve su uradili da to ostvare. To je ključ. Morate sami sebi da postavite pitanje - šta želimo mi, ustvari?", ukazao je ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

Fabrici je poručio da Srbija ne treba da čeka na ekonomske planove, pomoć EU, već da sama krene u odlučne reforme, pre svega u blasti vladavine prava, a ambasador Holandije Žil Bešor Plug istakao je da će predstojeći izbori biti važan momenat i da će EU to pažljivo motriti.

"Odgovornost je na svima, na vlasti u Srbiji, na opoziciji koja treba da ponudi altnernativu, ali i na građanima koji treba da izađu na izbore i da se opredele", dodao je.

Imao je još jednu opasku:

"Sve zemlje kandidati za članstvo u EU govore da su posvećene evropskom putu i evrpskim vrednostima. Koliko vidim, sa obe strane, međutim, postoji oprez, kako sa strane Srbije, tako i sa strane EU. Ono što mi treba da uradimo jeste da izađemo iz svojih kancelarija i da počnemo da pričamo sa običnim građanima na ulicama gradova, manjih mesta, po selima, da im objasnimo šta je prednost EU, ali i šta je Evropska unija ustvari, jer postoje mnoge dezinformacije. Taj razgovor nam je potreban".

"CILJ JE VAŽAN, ALI JE VAŽAN I PUT DO CILJA"

Oana Kristina Popa, ambasadorka Rumunije, koja je 2007. godine postala članica EU, istakla je da je to "najbolja odluka koju je rumunski narod doneo" u novijoj istoriji.

"Mi smo propustili mnogo, bili smo u drugačijem istorijskom kontekstu od drugih, zapadnoevropskih zemalja. Bili smo na drugoj, da tako kažem pogrešnoj strani 'Gvozdene zavese'. 30 godina nakon dramatičnie promene režima, dali smo sebi cilj da uđemo u EU i mogu da kažem da je to najbolja odluka koju smo doneli. Za takvu odluku treba mnogo vremena i zahteva mnogo posla, a posao se nikad ne završava", istakla je ona i dala važnu poruku Srbiji:

"Posao se ne završava pridruživanjem Evropskoj uniji. To je konstantan rad. Zato je važno da shvatite da je put ka EU put isto tako važan kao i cilj. Znam da to nije lepo čuti, ali i mi smo to slušali".

Sagovornici su se saglasili da osnovne poruke iz Šumanove deklaracije, poput one da "mir ne dolazi sam od sebe, već da je potrebno mnogo napora da se izgradi i sačuva", treba negovati, ali i ponovo ukazivati građanima svih evropskih zemalja na to šta imaju.

"Mir, prosperitet, ujedinjenje, solidarnost, vladavina prava, promovisanje kulturoloških razlika - to su najvažnija dostignuća EU.  To je baza EU. Čini mi se da to danas uzimamo zdravo za gotovo. Ideja o ujedinjenju Evrope jeste bila revolucionarna, ideja o zajedništvu, zajedničkom delovanju. Mir znači ujedinjenje, a to nam daje snagu, da radimo zajedno, sarađujemo, da rešavamo izazove", rekao je ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo.

Nastavio je: "Ne smemo da zaboravimo da je ekonomija EU druga najveća na svetu. To je veoma važno da podvučemo, jer to daje našim građanima mogućnost da žive po visokom standardu. Zahvaljujući tome, imamo ogroman uticaj kada je reč o komercijalnim i političkim pregovorima".

On je primetio da i u pojedinim zemljama članicama EU, kakva je i njegova zemlja, rastu frustracija, političke tenzije, ali...

"Ljudi kao da zaboravljaju šta imaju od toga što su deo EU. To je DNK našeg društva danas". 

"MORAMO DA OBNOVIMO EVROPSKI SUVERENITET, DA BRANIMO EVROPU BOLJE"

Nadovezao se holandski ambasador:

"Ekonomska saradnja evropskih zemalja jeste bila jedan od glavnih elemenata Šumanove deklaracije. Moglo je biti drugačije, a i dalje može da bude drugačije ako to zanemaramo. Mnogi naši mladi građani putuju bez pasoša, nema granica, omogućemno im je da rade u drugim zemljama, ali moramo da im govorimo da im to nije tek tako dato, već da su to vrednosti koje treba očuvati. Posao još nije završen. Ubeđen sam da ćemo preživeti, kao što sam ubeđen da je Velika Britanija napravila veliku grešku izlaskom iz Unije, ali to će sami shvatiti. Neophodni su nam razgovori, da slušamo i različita mišljenja unutar Unije, to moramo da negujemo".

Ambasador Francuske Žan-Luj Falkoni istakao je ideju svog predsednika Emanuela Makrona da su reforme EU neopohodne, ali tako da ona bude efikasnija - kako iuznutra, tako i spolja.

"Mi smo svesni da je EU dobra, daje mnogo prednosti, ali kao da su naši građani izgubile svest o tome. Moramo da vratimo Evropu u svakodnevni život ljudi i vide da od toga imaju koristi. Pogledajte ovu krizu sa korona virusom. Prva reakcija zemalja bila je zatvaranje granica. Ne mora da znači da je to najbolji način. Ne smemo da izgubimo poverenje građana Evrope. Mnogo novca je uloženo da se naše ekonomije zaštite, da ljudi sačuvaju posao i da se lagano restartujemo. Ljudima treba da objasnimo da radimo dobre stvari. Moramo da utičemo i na ostatak sveta da to što radimo jeste dobro. Na neki način da obnovimo evropski suverenitet. Moramo da verujemo u sebe, na tome moramo da radimo, da branimo Evropu bolje u odnosu na svet. To je veliki izazov".