Mandat dosadašnjeg, jedanaestog saziva Skupštine Srbije, formiranog na današnji dan pre četiri godine, obeležili su nedostatak kvalitetne debate, zapaljiva retorika, nedolično ponašanje poslanika, zloupotrebe procedura i bojkot rada dela poslanika.
Na to je danas ukazala Inicijativa "Otvoreni parlament".
U tom sazivu, tek drugom od 2000. godine koji je imao pun mandat, poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazala je analiza "Otvorenog parlamenta".
"Nedostatak dijaloga i neprimereno držanje poslanika doprineli su daljem urušavanju poverenja građana u najviše zakonodavno telo. 'Otvoreni parlament' već godinama apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, čime bi se napravio početni korak ka kvalitetnijoj debati u plenumu i većoj političkoj odgovornosti", navodi se u saopštenju.
Najaktivniji poslanici bili su Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke sa 1.504 obraćanja, Vjerica Radeta iz SRS sa 1.430 i Vladimir Orlić iz SNS sa 986 obraćanja.
"Tokom ovog skupštinskog saziva najčešće, odnosno 13 puta, kažnjavan je Radoslav Milojičić, te Boško Obradović (Dveri) i Saša Radulović (Dosta je bilo) - po devet puta. Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni su Saša Radulović sa 109,617 dinara i Radoslav Milojičić sa 106,022 dinara", navodi se u saopštenju.
U saopštenju je ocena da je "kontrolnu funkciju parlament vršio površno i gotovo simbolično, a do sredine 2019. veoma retko su korišćeni kontrolni mehanizmi kojima Skupština raspolaže".
"Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, upućena premijeru i drugim predstavnicima Vlade, bila su daleko od redovne prakse: čula su se po jednom u 2016. i 2017. godini, da bi u 2018. i 2019. poslanici po pet puta imali priliku da postavljaju pitanja izvršnoj vlasti, kao i dva puta u prvoj polovini 2020. godini", pie u tekstu.
"Najviše poslaničkih pitanja (24) postavio je Đorđe Vukadinović, koji nije član nijedne poslaničke grupe, a slede ga Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke s 22 i Boško Obradović iz Dveri s 20 pitanja", navodi Otvoreni parlament.
Analiza "Otvorenog parlamenta" pokazuje da se "izvesna poboljšanja beleže od juna 2019, kada su u plenumu, posle četvorogodišnje pauze, razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, posle čega su češće organizovana i javna slušanja i sednice za poslanička pitanja".
"Specifičnost ovog saziva je i bojkot skupštinskih sednica kojem je u februau 2019. godine pribegao deo opozicionih poslanika, nezadovoljnih odnosom ;skupštinske većine prema njima. Usled toga izostalo je u još većoj meri suočavanje argumenata u vezi sa zakonskim rešenjima", navodi se u analizi "Otvorenog parlamenta".
"Intenzivna zakonodavna aktivnost obeležila je rad ovog saziva. Usvojeno je 617 zakona, kojima je u 97 odsto slučajeva Vlada bila predlagač. Poslanici su predložili 14, a drugi ovlašćeni predlagači pet zakona koji su bili i usvojeni", navodi se u saopštenju.
Inicijativa "Otvoreni parlament" podseća da je u julu 2019. godine dala 46 preporuka za rešavanje hroničnih problema rada Skupštine Srbije, kao polaznu osnovu za dugoročnije pozitivne promene. Ti predlozi se odnose na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama.
