Mihajlo Pupin i Vudro Vilson IZGRADILI SU prijateljstvo Srbije i SAD

Šef srpske diplomatije podsetio da je razumevanje između Pupina i Vilsona značajno doprinelo ostvarenju pregovaračkih ciljeva naše državne delegacije na Pariskoj mirovnoj konferenciji.

Ministar je podsetio da se Vilson veoma dugo zalagao za obnovu Srbije kao nezavisne države i njen izlaz na more.

Prema rečima Dačića, najdirljiviji momenat u srpsko-američkim odnosima je verovatno taj kada se 28. jula 1918. godine srpska zastava zavijorila na Beloj kući.

Do koje mere je 28. predsednik SAD bio naklonjen Srbiji vidljivo je i u telegramu koji je uputio predsedniku Vlade Kraljevine Srbije Nikoli Pašiću, a u kojem Vilson piše da je "siguran da se pravda za Srbiju nalazi u vrhu prioriteta svakog mislećeg i patriotskog stanovnika SAD", rekao je šef srpske diplomatije.

Dačić je podsetio da je Pupin kao počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD u Njujorku u velikoj meri doprineo uspostavljanju međudržavnih i širih društvenih srpsko-američkih veza.

Dodao je da imajući u vidu Pupinovu ulogu svi zajedno moramo biti angažovani kako bismo podstakli dijasporu da svoje kapacitete, poznanstva, kontakte ili resurse angažuju na liniji onog patriotizma i ljubavi prema zavičaju, kako je to činio i veliki Mihailo Pupin.

Godfri je rekao da u Pupinovo vreme nije bilo organizacija kao što je danas USAID i da je Pupin sve što je učinio za svoju zemlju morao da čini sam, ličnim naporima.

Pupin i Vilson izgradili su temelje na kojima danas stoji srpsko-američko prijateljstvo, rekao je Godfri.

Na skupu je govorila i potomak Pupina Justina Pupin, koja je podsetila da je su Srbi i Amerikanci bili uvek na istoj strani istorije, a da se raskorak destio tokom 90-ih godina, te izrazila zadovoljstvo što je Godfri prvi ambasador koji je došao u Dom srpskih veterana nakon bobmardovanja zemlje.

Ocenila je i da je vreme da se dva naroda i dve zemlje vrate na staze starog prijateljstva.

Na skupu je bilo reči i vraćanju posmrtnih ostataka Pupina u Srbiju.