Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić priznao je u skupštinskoj raspravi u četvrtak da ne vezuje sigurnosni pojas u automobilu.
"Tačno je. Debeo sam i ne vezujem pojas", rekao je Mrkonjić u raspravi o Predlogu zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odgovarajući na primedbe poslanika Nove Srbije Miroslava Markićevića.
Komitet za bezbednost saobraćaja saopštio je da je neprihvatljivo da "ministar jedne države, naročito ako je to ministar nadležan za saobraćaj, pred narodnim poslanicima javno izjavi da ne poštuje važeći zakon o bezbednosti saobraćaja, tako što ne vezuje sigurnosni pojas u automobilu".
Komitet je zatražio od Mrkonjića da se javno izvini građanima Srbije i narodnim poslanicima i da ubuduće svojim izjavama i svojim ponašanjem svima da dobar primer poštovanja propisa i ponašanja u saobraćaju.
Predstavnici opozicije u parlamentu istakli su da je Srbiji potreban novi zakon o saobraćaju, ali su izrazili sumnju da će akt koji je predložen parlamentu povećati bezbednosti u saobraćju i smanjiti broj saobraćajnih nesreća, kako to očekuju njegovi predlagači. Na početku sednice poslanici su postavljali poslanička pitanja.
Opozicija tvrdi da taj zakonski predlog neće biti primenjiv u praksi, usled loše putne infrastrukture i starosti automobila u Srbiji, navodeći i da zakon daje previše moći saobraćajnoj policiji.
Za razliku od njih, predstavnici vladajuće većine su u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o bezbednosti u saobraćaju na putevima, istakli da će usvajanje tog akta smanjiti broj nesreća, broj poginulih i nastradalih u njima.
Mrkonjić je odbacio kritike opozicije, navodeći da je osnovni cilj predloženog zakona prevencija saobraćajnih nesreća, a ne represija na putevima kako tvrdi opozicija.
Mrkonjić je istakao da je jedan od uslova poboljšanja bezbednosti saobraćaja i poboljšanje putne infrastrukture, navodeći da je za održavanje puteva u Srbiji potrebno milijardu i po evra, ali da sada nije moguće toliko izdvojiti za te svrhe.
Radikali su istakli da nemaju dilemu da Srbiji treba zakon koji će da uredi stanje u saobraćaju, ali su naveli da je predloženi zakon nedorečen i da neće biti primenjiv u praksi.
Poslanik te stranke Dragan Stevanović kazao je da SRS nema ništa protiv drakonskih i rigoroznih kazni, ali je naveo da zakon neće biti primenjiv u praksi, jer nema podršku u saobraćajnoj infrastrukturi, koja je u Srbiji nerazvijena.
Šef poslanika “Napred Srbijo” Tomislav Nikolić istakao je da je Srbiji potreban novi zakon o saobraćaju, ali ne u predlogu kakav je skupštini podnet, dodajući da naprednjaci neće podržati predloženi akt.
“Predloženi zakon je još jedan u nizu koji su rastrzani između naših zelja i naših mogućnosti. Protiv ovakvog zakona u razvijenom svetu teško bi iko mogao da se usprotivi, ali mi nemamo puteve na kojima može da se obezbedi bezbednost i nemamo automobile koji su bezbedni za saobraćaj”, kazao je Nikolić.
“Ako želite red, a ovo je jedan od zakona kojima se zavodi red, onda policajac mora da bude dobro plaćen i da ne bude sklon korupciji. Sve dok toga ne bude nećete moći da sprovodite zakon”, rekao je Nikolić.
I lider Nove Srbije Velimir Ilić ukazao je na problem saobraćajne infrastrukture, navodeći i da ulaganje u tu oblast predstavlja jedan vid preventivnih mera.
Demokratska stranka Srbije smatra da postoji potreba donošenja novog zakona, ali da predloženi tekst nije dobar. Poslanik te stranke Zoran Šami kazao je da se predloženim zakonom policiji daje status neprikosnovene i nepogrešive, kritikujući i što u zakonu nema “nijednog slova” o unutrašnjoj kontroli policije, koja je, kako je naveo, neophodna jer ima mita i korupcije.
Na predloženi akt primedbe su uputili i poslanici Liberalno demokratska partija, zamerajući takođe što u njemu nema nijedne odredbe o unutrašnjoj kontroli policije.
Zoran Kasalović iz poslaničke grupe SPS-JS naveo je da je predloženi akt izuzetno dobar, a posebno njegove odredbe o smanjenju brzine vožnje u naseljenim mestima, smanjenje dozvoljenog prisustva alkohola u krvi, kao i nevezivanje pojasa i nenošenje kacige.
Poslanici Demokratske stranke i G17 plus Srđan Milivojević i Miljan Ranđelović ukazali su da je osnovni cilj predloženog zakona preventiva, a ne naplata kazni.
Samostalni poslanik Demohrišćanske stranke(DHSS) Vladan Batić kazao je da predloženi tekst predstavlja značajan pomak u odnosu na prethodni zakon, ukazujući da se problematika u saobraćaju mora gledati i sa aspekta stanja u saobraćajnoj infrastrukturi, stanja vozila i učešća drugih subjekata u saobraćaju.
Na početku današnje sednice,poslanici su postavljali su pitanja članovima Vlade i predsedniku Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović, koja su se odnosila na rad parlamenta, beli šengen, akreditaciju fakulteta i na Vladine mere za izlazak Srbije iz ekonomske krize.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Šami rekao je da predsednik parlamenta nikada ne sme da dopusti sumnju u neregularnost glasanja i da preti poslanicima.
"Bojim se da ste Vi proteklih dana i jedno i drugo uradili", rekao je Šami navodeći da je Đukić-Dejanović predsednik svim poslanicima i da ne sme da podleže pritiscima.
On je rekao da je bahato i osiono ponašanje dokaz nepameti i nesposobnosti da se država vodi i po svaku cenu održi vlast, i pitao Đukić-Dejanović da li će se i ubuduće ponašati na ovakav način, a ona je odgovorila da “možda treba praviti razliku između bahatosti i ozbiljnosti”.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić rekao je da akreditaciona komisija odlaže izdavanje akreditacije Pravnom fakultetu u Kragujevcu, i pitao nadležnog ministra da li to ima veze sa suđenjem za aferu “indeks”, podsećajući da u ovoj aferi nisu učestvovali samo profesori sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, već i sa Univerziteta u Beogradu i Nišu, a oni su dobili akreditacije.
Batić je pitao da li ova komisija preuzima ulogu suda i da li je ovo priprema da neki od ovdašnjih tajkuna postane privatni vlasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop Lazić ocenila je da je tajnost glasanja u Skupštini ugrožena, podsećajući da su uvedene čipovane kartice i da na taj način može da se kontroliše kako je ko glasao.
Pop Lazić je tražila i da im Đukić-Dejanović pismeno odgovori koliko je trajala sednica sa koje su radikali izbačeni i koliko dugo su bili van parlamenta.
Đukić-Dejanović je rekla da su radikali sa sednice bili udaljeni onoliko koliko Poslovnik predviđa, a u vezi sa identifikacionim karticama, ona je navela da je kompletan elekrtronski sistem osmišljen pre nego što je ovaj saziv parlamenta konstituisan.
Poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Zoran Ostojić pitao je Vladu šta se dešava sa viznom liberalizacijom, odnosno šta je razlog kočenja u vezi sa belim šengenom.
On je pitao da li je problem kvalitet pasoša, broj izdatih pasoša, dvojno državljanstvo, to “što šakom i kapom delimo pasoše” i da li je problem u Briselu davanje pasoša Albancima sa Kosova ili to što postoji problem u vezi sa primenom usvojenih zakona.
Poslanik Poslaničke grupe Napred Srbijo Jorgovanka Tabaković tražila je od ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da objasni građanima, javnosti i poslanicima na kojim podacima bazira optimističku procenu o stanju i efektima finansijske krize, zašto te podatke nema javnost i da li je Vlada razmatrala još neke mere izlaska iz krize.
Ona je pitala i odakle Dinkić namerava “da upumpava pare” u budžet Srbije.
(agencije/MONDO)
"Tačno je. Debeo sam i ne vezujem pojas", rekao je Mrkonjić u raspravi o Predlogu zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odgovarajući na primedbe poslanika Nove Srbije Miroslava Markićevića.
Komitet za bezbednost saobraćaja saopštio je da je neprihvatljivo da "ministar jedne države, naročito ako je to ministar nadležan za saobraćaj, pred narodnim poslanicima javno izjavi da ne poštuje važeći zakon o bezbednosti saobraćaja, tako što ne vezuje sigurnosni pojas u automobilu".
Komitet je zatražio od Mrkonjića da se javno izvini građanima Srbije i narodnim poslanicima i da ubuduće svojim izjavama i svojim ponašanjem svima da dobar primer poštovanja propisa i ponašanja u saobraćaju.
Predstavnici opozicije u parlamentu istakli su da je Srbiji potreban novi zakon o saobraćaju, ali su izrazili sumnju da će akt koji je predložen parlamentu povećati bezbednosti u saobraćju i smanjiti broj saobraćajnih nesreća, kako to očekuju njegovi predlagači. Na početku sednice poslanici su postavljali poslanička pitanja.
Opozicija tvrdi da taj zakonski predlog neće biti primenjiv u praksi, usled loše putne infrastrukture i starosti automobila u Srbiji, navodeći i da zakon daje previše moći saobraćajnoj policiji.
Za razliku od njih, predstavnici vladajuće većine su u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o bezbednosti u saobraćaju na putevima, istakli da će usvajanje tog akta smanjiti broj nesreća, broj poginulih i nastradalih u njima.
Mrkonjić je odbacio kritike opozicije, navodeći da je osnovni cilj predloženog zakona prevencija saobraćajnih nesreća, a ne represija na putevima kako tvrdi opozicija.
Mrkonjić je istakao da je jedan od uslova poboljšanja bezbednosti saobraćaja i poboljšanje putne infrastrukture, navodeći da je za održavanje puteva u Srbiji potrebno milijardu i po evra, ali da sada nije moguće toliko izdvojiti za te svrhe.
Radikali su istakli da nemaju dilemu da Srbiji treba zakon koji će da uredi stanje u saobraćaju, ali su naveli da je predloženi zakon nedorečen i da neće biti primenjiv u praksi.
Poslanik te stranke Dragan Stevanović kazao je da SRS nema ništa protiv drakonskih i rigoroznih kazni, ali je naveo da zakon neće biti primenjiv u praksi, jer nema podršku u saobraćajnoj infrastrukturi, koja je u Srbiji nerazvijena.
Šef poslanika “Napred Srbijo” Tomislav Nikolić istakao je da je Srbiji potreban novi zakon o saobraćaju, ali ne u predlogu kakav je skupštini podnet, dodajući da naprednjaci neće podržati predloženi akt.
“Predloženi zakon je još jedan u nizu koji su rastrzani između naših zelja i naših mogućnosti. Protiv ovakvog zakona u razvijenom svetu teško bi iko mogao da se usprotivi, ali mi nemamo puteve na kojima može da se obezbedi bezbednost i nemamo automobile koji su bezbedni za saobraćaj”, kazao je Nikolić.
“Ako želite red, a ovo je jedan od zakona kojima se zavodi red, onda policajac mora da bude dobro plaćen i da ne bude sklon korupciji. Sve dok toga ne bude nećete moći da sprovodite zakon”, rekao je Nikolić.
I lider Nove Srbije Velimir Ilić ukazao je na problem saobraćajne infrastrukture, navodeći i da ulaganje u tu oblast predstavlja jedan vid preventivnih mera.
Demokratska stranka Srbije smatra da postoji potreba donošenja novog zakona, ali da predloženi tekst nije dobar. Poslanik te stranke Zoran Šami kazao je da se predloženim zakonom policiji daje status neprikosnovene i nepogrešive, kritikujući i što u zakonu nema “nijednog slova” o unutrašnjoj kontroli policije, koja je, kako je naveo, neophodna jer ima mita i korupcije.
Na predloženi akt primedbe su uputili i poslanici Liberalno demokratska partija, zamerajući takođe što u njemu nema nijedne odredbe o unutrašnjoj kontroli policije.
Zoran Kasalović iz poslaničke grupe SPS-JS naveo je da je predloženi akt izuzetno dobar, a posebno njegove odredbe o smanjenju brzine vožnje u naseljenim mestima, smanjenje dozvoljenog prisustva alkohola u krvi, kao i nevezivanje pojasa i nenošenje kacige.
Poslanici Demokratske stranke i G17 plus Srđan Milivojević i Miljan Ranđelović ukazali su da je osnovni cilj predloženog zakona preventiva, a ne naplata kazni.
Samostalni poslanik Demohrišćanske stranke(DHSS) Vladan Batić kazao je da predloženi tekst predstavlja značajan pomak u odnosu na prethodni zakon, ukazujući da se problematika u saobraćaju mora gledati i sa aspekta stanja u saobraćajnoj infrastrukturi, stanja vozila i učešća drugih subjekata u saobraćaju.
Na početku današnje sednice,poslanici su postavljali su pitanja članovima Vlade i predsedniku Skupštine Srbije Slavici Đukić-Dejanović, koja su se odnosila na rad parlamenta, beli šengen, akreditaciju fakulteta i na Vladine mere za izlazak Srbije iz ekonomske krize.
Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Zoran Šami rekao je da predsednik parlamenta nikada ne sme da dopusti sumnju u neregularnost glasanja i da preti poslanicima.
"Bojim se da ste Vi proteklih dana i jedno i drugo uradili", rekao je Šami navodeći da je Đukić-Dejanović predsednik svim poslanicima i da ne sme da podleže pritiscima.
On je rekao da je bahato i osiono ponašanje dokaz nepameti i nesposobnosti da se država vodi i po svaku cenu održi vlast, i pitao Đukić-Dejanović da li će se i ubuduće ponašati na ovakav način, a ona je odgovorila da “možda treba praviti razliku između bahatosti i ozbiljnosti”.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić rekao je da akreditaciona komisija odlaže izdavanje akreditacije Pravnom fakultetu u Kragujevcu, i pitao nadležnog ministra da li to ima veze sa suđenjem za aferu “indeks”, podsećajući da u ovoj aferi nisu učestvovali samo profesori sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, već i sa Univerziteta u Beogradu i Nišu, a oni su dobili akreditacije.
Batić je pitao da li ova komisija preuzima ulogu suda i da li je ovo priprema da neki od ovdašnjih tajkuna postane privatni vlasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Gordana Pop Lazić ocenila je da je tajnost glasanja u Skupštini ugrožena, podsećajući da su uvedene čipovane kartice i da na taj način može da se kontroliše kako je ko glasao.
Pop Lazić je tražila i da im Đukić-Dejanović pismeno odgovori koliko je trajala sednica sa koje su radikali izbačeni i koliko dugo su bili van parlamenta.
Đukić-Dejanović je rekla da su radikali sa sednice bili udaljeni onoliko koliko Poslovnik predviđa, a u vezi sa identifikacionim karticama, ona je navela da je kompletan elekrtronski sistem osmišljen pre nego što je ovaj saziv parlamenta konstituisan.
Poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Zoran Ostojić pitao je Vladu šta se dešava sa viznom liberalizacijom, odnosno šta je razlog kočenja u vezi sa belim šengenom.
On je pitao da li je problem kvalitet pasoša, broj izdatih pasoša, dvojno državljanstvo, to “što šakom i kapom delimo pasoše” i da li je problem u Briselu davanje pasoša Albancima sa Kosova ili to što postoji problem u vezi sa primenom usvojenih zakona.
Poslanik Poslaničke grupe Napred Srbijo Jorgovanka Tabaković tražila je od ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da objasni građanima, javnosti i poslanicima na kojim podacima bazira optimističku procenu o stanju i efektima finansijske krize, zašto te podatke nema javnost i da li je Vlada razmatrala još neke mere izlaska iz krize.
Ona je pitala i odakle Dinkić namerava “da upumpava pare” u budžet Srbije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
