Iako je 5. oktobar ušao u istoriju, to se zvanično dogodilo tek kada je 6. oktobra 2000. godine u 22.30 časova, Slobodan Milošević stao pred televizijske kamere kako bi objavio da više nije predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Više stotina hiljada ljudi iz cele Srbije provelo je taj četvrtak u Beogradu, ispred i u Narodnoj skupštini, zahtevajući priznavanje izborne volje građana na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije i poslanike savezne i lokalnih skupština održanih 24. septembra.
I - dobili su ga.
Poslednji Miloševićev govor se uvek navodi kao onaj koji je održao 2. oktobra pred celom nacijom i mnogi ga smatraju "proročkim", ali njegovo zaista finalno obraćanje došlo je nakon poraza i glasanja na kojem je narod izabrao za novog predsednika države Vojislava Koštunicu, a Slobodan Milošević mu čestitao.
Ono delom glasi ovako:
"Poštovani građani, upravo sam dobio službenu informaciju da je Vojislav Koštunica pobedio na predsedničkim izborima. Tu odluku je doneo organ koji po Ustavu na nju ima pravo i smatram da ona mora da se poštuje.
Želim da zahvalim svima koji su mi ukazali poverenje i na ovim izborima za mene glasali, ali da se zahvalim i svima koji za mene nisu glasali, jer su mi sa duše skinuli jedan veliki teret odgovornosti koju nosim već punih deset godina.
Što se tiče moje partije, ona će biti veoma snažna opozicija, a uvek sam govorio da partija ne može nikad da pokaže svu svoju snagu i svoje kvalitete ako jedno vreme ne bude opozicija, jer joj vreme provedeno u opoziciji omogućava da se rastereti onih koji su iz koristoljublja u nju ušli dok je bila vladajuća partija", rekao je Milošević, a kasnije dodao da se će se sada više "posvetiti porodici i unuku Marku".
Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala. Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd četiri dana posle smrti, da bi njegovo telo 16. marta bilo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2006.
