Statua Skenderbega otkrivena je danas u Prizrenu.
Statua je predstavljena na Dan zastave i nezavisnosti Albanije, 28. novembra.
Đorđe (Đurađ) Kastriot (6. maj 1405 - 17. januar 1468), poznat u istoriji kao Skenderbeg, bio je jedna od najinteresantnijih ličnosti balkanske i uopšte evropske istorije druge polovine 15. veka, hrabar borac protiv osmanskih osvajača i islamizacije, Srbin, kojeg su Albanci prisvojili kao svog nacionalnog heroja.
Samo prezime Kastriot možda dolazi od grčke reči "kastro" koja dolazi od latinske "kastrum", što znači "tvrđava, utvrđenje, kaštel", što može biti u vezi sa prvobitnim kastelanstvom u Kanini, ali, možda dolazi i od toponima: dva kandidata za to postoje - selo Kastriot kod Debra ili pak Kastrat kod Skadra.
Međutim, albanski hroničar Đon Muzaka, pripadnik jedne od najmoćnijih arbanaških kuća u srednjem veku, piše 1510. godine da je Đurađ Kastriot bio "srpske prirode".
Neki zapadni istoričari pre dva veka su spekulisali o zetskom bratstvu Branilovića kao rodovskom ishodištu Kastriota, a nemački istoričar Franc Babinger o srpskom kefaliji Branilu kao Đurađevom pradedi govori i pre pola veka.
Drugi izvori takođe govore o srpskom poreklu Pavlovog oca, neki pominju i grčko.
O njegovom srpskom poreklu svedoče i dve povelje koje je izdao jedan od darodavaca Hilandara Jovan Kastriota Skenderbeg, otac Đorđa Skenderbega.
Jovan je imao četvoricu sinova - Stanišu, Repoša, Konstantina i Đurađa. Jedan od sinova, Repoš, sahranjen je na Hilandaru. Na njegovom grob postavljen je natpis "Repoš Duka Ilirski".
Na Hilandaru je i grob Joakima Kastriota. Pretpostavlja se da je reč o Jovanovom ocu koji je pred smrt uzeo monaški postrig, mada je tokom svog života menjao veroispovest u zavisnosti od političkih saveza.
U Hilandaru se nalaze i ostaci tzv. Arbanaškog pirga, kule koja je sagrađena novcem Ivana Kastriote.
Albanci na Kosmetu podigli spomenik Bajdenovom sinu
Na putu Gjilane-Uroševac, danas je otkriven spomenik Džozefu R. Bou Bajdenu III, preminulom sinu novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena
Gradonačelnik Gnjilana Ljutfi Haziri, na čiju inicijativu je i postavljen ovaj spomenik, pohvalio je doprinos Boa Bajdena.
"Danas otkrivamo spomenik Džozepu R. Bou Bajdenu III, koji smo postavili na putu Gnjilane-Uroševac", rekao je Hziri i dodao je je on ostavio solidarnost i posvećenost na Kosovu.
Put od 35 kilometara u blizini kampa Bondstil, takođe, nosi njegovo ime.
Bo Bajden je pokojni sin američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je preminuo 6. januara 2015. godine od raka.
On je radio posle rata na Kosovu i Metohiji, pomažući u obuci lokalnih tužilaca i sudija za Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Bio je i državni tužilac u Delaveru, dok je jedno vreme služio i u američkim snagama u Iraku.
(Mondo/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
"Dok sam živ, plakaću za njima": Goran Vesić kroz suze objasnio zašto podnosi ostavku (Video)
Zvezda od dominacije do problema u Pioniru: Trojkaška rapsodija, drama i pobeda u derbiju kola!
Dominacija Partizana u Železniku: Ubedljiva pobeda za 7-0, razigrao se i Vašington
Goran Vesić podnosi ostavku!
Hitno se oglasio Košarkaški savez Srbije: Otkriveno koliki je minus, objavljene finansije