U Beogradu u Košutnjaku, na današnji dan 1868. godine ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović.
Prvi politički atentat u novijoj srpskoj istoriji dogodio se 10. juna 1868. godine. Tako se okončao život prvog prosvećenog srpskog vladara u modernom dobu, kneza koji je od Srbije stvorio silu Balkana i čiji je san bio ujedinjenje hrišćanskih naroda ovog dela Evrope. Sudbina je htela da istog dana, 35 godina kasnije, u drugom političkom atentatu bude ubijen kralj Aleksandar Obrenović, poslednji vladar te dinastije. Kako to obično biva, druga srpska dinastija, koja je došla na vlast posle majskog prevrata 1903. godine, ostvarila je Mihailov program vodeći Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. godine.
Srpski knez Mihailo Obrenović krenuo je tog dana u svoju poslednju šetnju Košutnjakom. Lepo vreme tprivuklo je veliki broj Beograđana u ovaj kraj. Knez Mihailo, njegova sestra od strica Anka Konstantinović, njena ćerka Katarina, strina Tomanija, ađutant Svetozar Garašanin uz lakeja i poslužitelja, uputili su se se prema Košutnjaku. Kočijama su se dovezli na odredište i krenuli ka stazama za šetnju, i tada naišli na kneževog do skora najbližeg saradnika, Iliju Garašanina, oca njegovog ađutanta.
Garašanin je, podsetimo, nekoliko godina bio Mihailov predsednik vlade i ministar inostranih poslova.
Knez je pozvao svog bivšeg saradnika da prošeta zajedno sa njim i njegovom pratnjom. Garašanin je to odbio uz opasku kako u „Košutnjaku ima zverova“. Ispostavilo se da su ove reči bile proročke. Mihailo je, šetajući sa svojom izabranicom Katarinom, nastavio svojim putem. Iza njih išla je Katarinina majka Anka, a za njima Tomanija i knežev ađutant. Ubrzo su naišli na četiri čoveka, obučena u svečane frakove sa cilindrima na glavama, koji su pozdravili kneza. Kada im je knez otpozdravio, oni su isukali pištolje i počeli da pucaju u Mihaila. Jedan od ubica imao je kod sebe ojnički nož kojim je dotukao kneza, krvnički mu kasapeći lice. Katarina Konstantinović je tom prilikom ranjena, a njena majka ubijena. Svetozar Garašanin, naoružan sabljom, bezuspešno je pokušao da se obračuna sa zaverenicima. Ranjen, ostao je da leži na licu mesta. Stara Tomanija Obrenović je nepovređena uspela da pobegne i prva pronese vest o tragediji u Košutnjaku.
Ubistvo kneza Mihaila je atentat čija politička pozadina nikada nije otkrivena. Samo mesec dana pre atentata srpska policija dostavila je knezu informaciju o pripremi ubistva. Ni knez, ni njegovi saradnici nisu verovali da je to moguće jer je vladar bio omiljen u narodu posebno posle preuzimanja srpskih gradova od Turaka, koje se dogodilo godinu dana ranije. Srpska policija je brzo uhvatila atentatore. Suđenje ubicama počelo je četiri dana posle topčiderskog atentata, a 14 od 18 optuženih osuđeno je na smrt i streljano na Karaburmi.
Atentat na kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku je bez sumnje ostavio nesagledive posledice po dalji razvoj Srbije. Ubistvom Mihaila srpski narod izgubio je iskusnog državnika na vrhuncu moći koji je baš tad najviše trebalo da doprinese sveukupnom napretku zemlje.
Prioritet njegove politike svakako je predstavljao rad na nacionalnom oslobođenju i ujedinjenju Srba i drugih balkanskih Slovena. Baš on je bio taj koji je dobro razumeo da se samo zajedničkim naporom i jedinstvenom akcijom svih balkanskih naroda može ostvariti potuni uspeh. Isto tako treba naglasiti da ti planovi nisu bili samo njegovi snovi već nešto na čemu se dugo godina radilo i za šta se moglo govoriti da je došlo u svoju završnu fazu.
Da je kojim slučajem duže poživeo i samim tim dobio šansu da svoje ideje realizuje, možda ne bismo morali čekati još skoro pola veka kako bi se balkanski narodi konačno oslobodili od turskog ropstva. Možda bi i ta jugoslovenska država bila stvarana u XIX veku, kada su se ujedinjavali i drugi evropski narodi poput Nemaca i Italijana, a ne u XX stoleću, onda kada je za to bilo isuviše kasno.
U svakom slučaju, ubistvom kneza Mihaila na Balkanskom poluostrvu zaustavljeni su važni politički procesi, a ponovo su pokrenuti tek nakon pola veka. Tok istorije time je nesumnjivo promenjen, dok je proces pune političke, ekonomske i kulturne emancipacije, kako srpskog tako i drugih balkanskih naroda, značajno usporen, piše istoričar Srđan Graovac.
Spomenik knezu Mihailu nalazi se na našem centralnom trgu, kako i dolikuje vladaru koji je nakon pet vekova vratio Beograd u srpske ruke.
(MONDO)
