Skupština Srbije počela je načelnu raspravu o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine nakon koje će se razmatrati i potvrđivanje Predloga statuta pokrajine.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da se u Predlogu zakona pošlo od tri osnovna principa - potrebe da se prošire postojeće nadležnosti, da rešenja budu u skladu sa Ustavom Srbije i da se dosledno sprovede proces decentralizacije Srbije i koncept autonomije bez elemenata državnosti.
Cvetković je, predstavljajući predlog zakona poslanicima parlamenta Srbije, kazao da se nadležnosti AP Vojvodine mogu podeliti u dve grupe. Prva grupa su izvorne nadležnosti kojim je utvrđeno da autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u Ustavom određenim oblastima, a poverene nadležnosti su one kojim je utvrđeno da Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
On je kazao da je predlog pripremljen u skladu sa ustavnim odredbama. Cvetković je kazao da će se pitanja imovine i finansiranja nadležnosti AP Vojvodine urediti posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima i pozvao sve poslanike da podrže taj predlog.
Sudeći po najavama iz vladajuće koalicije, podršku statutu i zakonu o prenosu nadležnosti Vojvodini daće ukupno 143 poslanika. Osim stranaka na vlasti, za ova dva pokrajinska dokumenta glasaće i Liberalno demokratska partija (LDP), kao i dva samostalna poslanika.
Tokom načelne rasprave, predstavnici vlasti, DS i SPS, ponovili su da su rešenja u Predlogu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini u skladu sa Ustavom, dok su poslanici radikala, narodnjaka i naprednjaka izneli niz primedbi. LDP je, iako ima ozbiljne prigovore, najavila da će podržati Predlog zakona i Statut, a podršku je najavila i LSV
Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke rekla je da je Predlog zakona secesionistički i da će takvim rešenjima Vojvodina biti država u državi. Ovo će dovesti do njenog otcepljenja i otvoriti druga rovita pitanja na teritoriji Srbije, rekla je Radeta, dodajući da „režim Tadića razgrađuje državu“.
Šef poslaničke grupe radikala Dragan Todorović je rekao da je protiv autonomije Vojvodine, ali da poštuje Ustav, i da je Vlada izdajnička jer izvršava naloge Amerike i Evropske unije.
Poslanik radikala Dejan Mirović je nazvao Jelka Kacina ratnim zločincem zbog uloge koju je imao u raspadu Jugoslavije, zbog čega je negodujući reagovao poslanik LDP Zoran Ostojić, a zatim Slavica Đukić Dejanović, priznajući da je prekršila poslovnik jer nije opomenula Mirovića.
Poslanik Nove Srbije (NS) Srđan Spasojević rekao je da je stavljanje na dnevni red Predloga zakona stvar ucene minornih stranaka kako bi se doneo budžet. Ne mogu se kompletne nadležnosti poveriti pokrajinama, rekao je Spasojević, najavljujući da će ta stranka pred Ustavnim sudom probati da obari njegove odredbe.
Poslanik Demokratske stanke (DS) Vlatko Ratković zatražio je da se „rasprava vrati sa demagoškog nivoa na ozbiljni“, tvrdeći da su odredbe Predloga u skladu sa Ustavom. Govoreći o primedbama koje su se ranije mogle čuti, Ratković je rekao da je Brisel, kao moguće mesto za predstavništvo pokrajine, potenciran samo kao evropski centar u kome su predstavljeni evropski regioni.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić je rekao da imamo „bizaran doprinos Srbije pravnoj praksi jer se prvo pravio podzakonski akt - Statut pa zatim Predlog zakona o nadležnosti“, koji su „vrlo separatistički“. U Vojvodini se ponovo stvara i povampiruje san o brionskoj Vojvodini u brionskoj Jugoslaviji , rekao je Samardžić. Ustav Srbije, kaže Samardžić, ne poznaje izraz regija već samo pokrajina. Mogućnost postojanja mešovite komisije predstavlja uvođenje, kaže Samardžoć, organa za partnerski razgovor Vojvodine i Srbije i kvazipolitičku zamenu za sudske organe, podsećajući na nekadašnji sistem drušvenog dogovaranja i samoupravljanja.
Predsednik LDP Čedomir Jovanović naglasio je da je premijer odvojio svega pet minuta kako bi obrazlažio predlog zakona. Zakon je pratila velika nemoć vladajuće koalicije, koja je otvorila prostor za reafirmisanje one politike i jezika koji smo nekada slušali i za koji smo skupo plaćali, rekao je Jovanović, ocenjujući da stranke na vlasti nisu zainteresovane za učešće u raspravi. Srbija je pogrešno organizovana i potrebno je to fundamentalo promenti kako bi se odgovorilo na potrebe građana, a zakon nije dao mnoge odgovore i uložićemo amandmane, rekao je Jovanović najavljujući da će ta stranka ipak glasati za Predlog zakona i Statut.
Predsednik LSV Nenad Čanak ocenio je danas da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti "toliko mekan" da se na njemu ne može izgraditi istinska autonomnost Vojvodine, ali je ipak najavio podršku tom aktu.
Čanak je novinarima u Skupštini Srbije rekao da su zakonom predviđene samo pravo na mišljenje i članstvo u upravnim odborima bez prava glasa kao izvorne nadležnosti, a da su sve ostale poverene nadležnosti koje mogu da se ukinu promenom zakona.
Govoreći o kritikama opozicije, on je naveo da su odredbe koje su bile sporne prepisane iz ustava pa bi, kako je istakao, bilo bizarno da Ustavni sud ima neku primedbu.
Šef poslaničke grupe socijalista Branko Ružić rekao je da je maksima te stranke suštinska autonomija ali ne država u državi, kao i da je dobro što nije prihvaćeno ono što je inicijalno predlagano već je tekst nedavno upodobljen kako treba. Nema razloga za „strah i histeriju“ da će doći do otcepljenja, rekao je Ružić, prema čijim rečima postoji kontrolni mehanizam ako neko krene stranputicom. Ne mogu reći da je bilo ko u vladajućoj koaliciji autonomaš jer su, rekao je Ružić, svi radili na upodobljavaju teksta Predloga zakona i Statuta sa Ustavom. Novi Sad je, rekao je Ružić, definisan kao glavni, administravini centar i to je za nas jedino moguće.
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao je da se donosi zakon koji proističe iz Statuta umesto obrnuto i da se međusobno izuzetno razlikuju, kao i da Vojvodina ima sasvim dovoljnu autonomiju a da je sve dalje od toga sumnjivo. Sve ovo liči da ćemo imati ministre za teritoriju van AP Vojvodine, šta ostaje zajedničko sem policije i vojske, radi se o prikrivenoj državi, ocenio je Nikolić.
DSS je povodom rasprave o Statutu organizovala i protest na Pančevačkom mostu.
Predsednik Pokrajinskog odbora DSS Zoran Lončar apelovao je na poslanike u Skupštini Srbije da kažu "ne" stranačkoj disciplini i neusvajanjem Statuta Vojvodine kažu "da" narodu i državi. Gradski odbori DSS iz Beograda i Pančeva su povodom početka rasprave u Skupštini Srbije o Predlogu Statuta Vojvodine danas postavili transparent sa natpisom "Stop separatističkom Statutu".
Lončar je naveo da tom akcijom DSS želi da ukaže na 91. godišnjicu od kada je Vojvodina donela odluku o pripajanju Srbiji čime je, kako je istakao, ostvaren viševekovni san srpskog naroda da svoju autonomiju u okviru Austrougarske pretvori u zajedničku državu sa srpskim narodom: "Umesto da se između Beograda i Pančeva kao i drugih delova Vojvodine i Srbije grade mostovi koji će spajati i učvrstiti veze u okviru Ustava, na protivustavan način davajući elemente državnosti, diže se zid i isti narod deli na dva dela."
DSS će, ukoliko Statut bude usvojen, pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom, reko je Lončar.
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da se u Predlogu zakona pošlo od tri osnovna principa - potrebe da se prošire postojeće nadležnosti, da rešenja budu u skladu sa Ustavom Srbije i da se dosledno sprovede proces decentralizacije Srbije i koncept autonomije bez elemenata državnosti.
Cvetković je, predstavljajući predlog zakona poslanicima parlamenta Srbije, kazao da se nadležnosti AP Vojvodine mogu podeliti u dve grupe. Prva grupa su izvorne nadležnosti kojim je utvrđeno da autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u Ustavom određenim oblastima, a poverene nadležnosti su one kojim je utvrđeno da Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
On je kazao da je predlog pripremljen u skladu sa ustavnim odredbama. Cvetković je kazao da će se pitanja imovine i finansiranja nadležnosti AP Vojvodine urediti posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima i pozvao sve poslanike da podrže taj predlog.
Sudeći po najavama iz vladajuće koalicije, podršku statutu i zakonu o prenosu nadležnosti Vojvodini daće ukupno 143 poslanika. Osim stranaka na vlasti, za ova dva pokrajinska dokumenta glasaće i Liberalno demokratska partija (LDP), kao i dva samostalna poslanika.
Tokom načelne rasprave, predstavnici vlasti, DS i SPS, ponovili su da su rešenja u Predlogu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini u skladu sa Ustavom, dok su poslanici radikala, narodnjaka i naprednjaka izneli niz primedbi. LDP je, iako ima ozbiljne prigovore, najavila da će podržati Predlog zakona i Statut, a podršku je najavila i LSV
Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke rekla je da je Predlog zakona secesionistički i da će takvim rešenjima Vojvodina biti država u državi. Ovo će dovesti do njenog otcepljenja i otvoriti druga rovita pitanja na teritoriji Srbije, rekla je Radeta, dodajući da „režim Tadića razgrađuje državu“.
Šef poslaničke grupe radikala Dragan Todorović je rekao da je protiv autonomije Vojvodine, ali da poštuje Ustav, i da je Vlada izdajnička jer izvršava naloge Amerike i Evropske unije.
Poslanik radikala Dejan Mirović je nazvao Jelka Kacina ratnim zločincem zbog uloge koju je imao u raspadu Jugoslavije, zbog čega je negodujući reagovao poslanik LDP Zoran Ostojić, a zatim Slavica Đukić Dejanović, priznajući da je prekršila poslovnik jer nije opomenula Mirovića.
Poslanik Nove Srbije (NS) Srđan Spasojević rekao je da je stavljanje na dnevni red Predloga zakona stvar ucene minornih stranaka kako bi se doneo budžet. Ne mogu se kompletne nadležnosti poveriti pokrajinama, rekao je Spasojević, najavljujući da će ta stranka pred Ustavnim sudom probati da obari njegove odredbe.
Poslanik Demokratske stanke (DS) Vlatko Ratković zatražio je da se „rasprava vrati sa demagoškog nivoa na ozbiljni“, tvrdeći da su odredbe Predloga u skladu sa Ustavom. Govoreći o primedbama koje su se ranije mogle čuti, Ratković je rekao da je Brisel, kao moguće mesto za predstavništvo pokrajine, potenciran samo kao evropski centar u kome su predstavljeni evropski regioni.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić je rekao da imamo „bizaran doprinos Srbije pravnoj praksi jer se prvo pravio podzakonski akt - Statut pa zatim Predlog zakona o nadležnosti“, koji su „vrlo separatistički“. U Vojvodini se ponovo stvara i povampiruje san o brionskoj Vojvodini u brionskoj Jugoslaviji , rekao je Samardžić. Ustav Srbije, kaže Samardžić, ne poznaje izraz regija već samo pokrajina. Mogućnost postojanja mešovite komisije predstavlja uvođenje, kaže Samardžoć, organa za partnerski razgovor Vojvodine i Srbije i kvazipolitičku zamenu za sudske organe, podsećajući na nekadašnji sistem drušvenog dogovaranja i samoupravljanja.
Predsednik LDP Čedomir Jovanović naglasio je da je premijer odvojio svega pet minuta kako bi obrazlažio predlog zakona. Zakon je pratila velika nemoć vladajuće koalicije, koja je otvorila prostor za reafirmisanje one politike i jezika koji smo nekada slušali i za koji smo skupo plaćali, rekao je Jovanović, ocenjujući da stranke na vlasti nisu zainteresovane za učešće u raspravi. Srbija je pogrešno organizovana i potrebno je to fundamentalo promenti kako bi se odgovorilo na potrebe građana, a zakon nije dao mnoge odgovore i uložićemo amandmane, rekao je Jovanović najavljujući da će ta stranka ipak glasati za Predlog zakona i Statut.
Predsednik LSV Nenad Čanak ocenio je danas da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti "toliko mekan" da se na njemu ne može izgraditi istinska autonomnost Vojvodine, ali je ipak najavio podršku tom aktu.
Čanak je novinarima u Skupštini Srbije rekao da su zakonom predviđene samo pravo na mišljenje i članstvo u upravnim odborima bez prava glasa kao izvorne nadležnosti, a da su sve ostale poverene nadležnosti koje mogu da se ukinu promenom zakona.
Govoreći o kritikama opozicije, on je naveo da su odredbe koje su bile sporne prepisane iz ustava pa bi, kako je istakao, bilo bizarno da Ustavni sud ima neku primedbu.
Šef poslaničke grupe socijalista Branko Ružić rekao je da je maksima te stranke suštinska autonomija ali ne država u državi, kao i da je dobro što nije prihvaćeno ono što je inicijalno predlagano već je tekst nedavno upodobljen kako treba. Nema razloga za „strah i histeriju“ da će doći do otcepljenja, rekao je Ružić, prema čijim rečima postoji kontrolni mehanizam ako neko krene stranputicom. Ne mogu reći da je bilo ko u vladajućoj koaliciji autonomaš jer su, rekao je Ružić, svi radili na upodobljavaju teksta Predloga zakona i Statuta sa Ustavom. Novi Sad je, rekao je Ružić, definisan kao glavni, administravini centar i to je za nas jedino moguće.
Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao je da se donosi zakon koji proističe iz Statuta umesto obrnuto i da se međusobno izuzetno razlikuju, kao i da Vojvodina ima sasvim dovoljnu autonomiju a da je sve dalje od toga sumnjivo. Sve ovo liči da ćemo imati ministre za teritoriju van AP Vojvodine, šta ostaje zajedničko sem policije i vojske, radi se o prikrivenoj državi, ocenio je Nikolić.
DSS je povodom rasprave o Statutu organizovala i protest na Pančevačkom mostu.
Predsednik Pokrajinskog odbora DSS Zoran Lončar apelovao je na poslanike u Skupštini Srbije da kažu "ne" stranačkoj disciplini i neusvajanjem Statuta Vojvodine kažu "da" narodu i državi. Gradski odbori DSS iz Beograda i Pančeva su povodom početka rasprave u Skupštini Srbije o Predlogu Statuta Vojvodine danas postavili transparent sa natpisom "Stop separatističkom Statutu".
Lončar je naveo da tom akcijom DSS želi da ukaže na 91. godišnjicu od kada je Vojvodina donela odluku o pripajanju Srbiji čime je, kako je istakao, ostvaren viševekovni san srpskog naroda da svoju autonomiju u okviru Austrougarske pretvori u zajedničku državu sa srpskim narodom: "Umesto da se između Beograda i Pančeva kao i drugih delova Vojvodine i Srbije grade mostovi koji će spajati i učvrstiti veze u okviru Ustava, na protivustavan način davajući elemente državnosti, diže se zid i isti narod deli na dva dela."
DSS će, ukoliko Statut bude usvojen, pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom, reko je Lončar.
Šta predviđa Statut
Statutom je predviđena mogućnost sklapanja međuregionalnih sporazuma, otvaranje predstavništava u regionima Evrope i Briselu i osnovanje vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
U članu 10 statuta koji je naslovljen sa glavni grad AP Vojvodine piše da je Novi Sad glavni, administrativni centar.
Statutom je predviđeno da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.
Predlog statuta Skupština Vojvodine usvojila je pre nešto više od godinu dana, a u republički parlament upućen je nedavno kada je posle povlačenja stigla ispravljena verzija teksta u koji su ugrađeni amandmani Socijalističke partije Srbije.
Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, kojim se uređuje pravni položaj autonomne pokrajine, izbor i rad organa i službi koje osniva autonomna pokrajina, proširene su nadležnosti Vojvodine, dok će izvorni prihodi i svojina pokrajine biti uređeni posebnim zakonima.
Za obavljanje poverenih poslova, kako je predviđeno zakonom, sredstva će biti obezbeđena iz republičkog budžeta.
Predviđeno je 20 nadležnosti Vojvodine i to u oblasti prostornog planiranja, regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, lova i ribolova, turizma i ugostiteljstva i zaštite životne sredine. Predviđene su i nadležnosti u oblasti industrije i zanatstva, saobraćaja, zapošljavanja, prosvete, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja, nauke i tehnološkog razvoja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike i lokalne samouprave.
Predloženim zakonom predviđeno je da Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama u okviru spoljne politike Srbije uz poštovanje teritorijalnog integriteta i pravnog poretka Srbije, zaključivanje međuregionalnih sporazuma, kao i osnivanje predstavništava u regionima Evrope, odnosno u Briselu.
Teritoriju AP Vojvodine, kako je predviđeno zakonom, čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima, odnosno Bačka, Banat i Srem.
Predloženim zakonom predviđeno je osnivanje razvojne banke, kao i međuregionalna saradnja koja će omogućiti pristup fondovima EU.
(agencije/MONDO, foto Tanjug)
U članu 10 statuta koji je naslovljen sa glavni grad AP Vojvodine piše da je Novi Sad glavni, administrativni centar.
Statutom je predviđeno da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.
Predlog statuta Skupština Vojvodine usvojila je pre nešto više od godinu dana, a u republički parlament upućen je nedavno kada je posle povlačenja stigla ispravljena verzija teksta u koji su ugrađeni amandmani Socijalističke partije Srbije.
Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, kojim se uređuje pravni položaj autonomne pokrajine, izbor i rad organa i službi koje osniva autonomna pokrajina, proširene su nadležnosti Vojvodine, dok će izvorni prihodi i svojina pokrajine biti uređeni posebnim zakonima.
Za obavljanje poverenih poslova, kako je predviđeno zakonom, sredstva će biti obezbeđena iz republičkog budžeta.
Predviđeno je 20 nadležnosti Vojvodine i to u oblasti prostornog planiranja, regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, lova i ribolova, turizma i ugostiteljstva i zaštite životne sredine. Predviđene su i nadležnosti u oblasti industrije i zanatstva, saobraćaja, zapošljavanja, prosvete, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja, nauke i tehnološkog razvoja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike i lokalne samouprave.
Predloženim zakonom predviđeno je da Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama u okviru spoljne politike Srbije uz poštovanje teritorijalnog integriteta i pravnog poretka Srbije, zaključivanje međuregionalnih sporazuma, kao i osnivanje predstavništava u regionima Evrope, odnosno u Briselu.
Teritoriju AP Vojvodine, kako je predviđeno zakonom, čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima, odnosno Bačka, Banat i Srem.
Predloženim zakonom predviđeno je osnivanje razvojne banke, kao i međuregionalna saradnja koja će omogućiti pristup fondovima EU.
(agencije/MONDO, foto Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
